Moja priča o dojenju 2

2 Milena Diskov 12 Milena Diskov 2Od kako sam saznala da sam trudna odlučila sam da po svaku cenu dojim svoju bebu.

Inače, mleko mi je krenulo u sedmom mesecu trudnoće , toliko da sam do porođaja morala da stavljam vatu u grudnjak.

Moja princeza je , inače, rođena u terminu i odmah je počela da siki. Bilo mi je pomalo naporno u početku jer sam imala mnooogo više mleka nego što je njoj potrebno pa sam morala da se izmlazam da nebi dobila mastitis. S obzirom da je od početka sikila na sat ipo-dva a moje bradavice nisu bile spremne na to, pojavile su mi se ragade  i nekoliko puta su mi čak i krvarile bradavice. Ali, sve se to zanemari i izleči ako je jaka volja i želja za dojenjem.

Sikila je na zahtev sve do 15 meseci i 17 dana . Sikila bi bar do dve godine da nisam morala da počnem sa hormonskom terapijom jer su mi se javljala krvarenja van ciklusa. Evo, sad ima skoro 19 meseci i još nije zaboravila svoju siku. Mazi se sa njom i ako zna da mama više nema mleka.

Svim budućim mama bih rekla da ne odustaju koliko god imale mleka ili problema sa  laktacijom. Ne samo što je dojenje najzdraviji vid hrane za naše anđelčiće već je i neopisiv osećaj kada to malo biće leži na našim grudima.  Božanstven osećaj bliskosti, povezanosti, ljubavi…..

Sve vas pozdravljam,

Milena Diškov

Tekst napisala članica Grupe za podršku dojenju

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *