Priča o dojenju 12

Evo da i ja podelim svoje iskustvo. Porodila sam se carskim rezom i moja beku sam videla tek posle 5 dana …. zbog nekih sumnji u trudnoci odmah po rodjenju je prebacena na Tiršovu gde su je ispitivali narednih 15 dana. Imala je 2500gr na rodjenju, nikakvih tegoba niti bilo sta. Ja sam joj se pridružila 7 dan rodjenja. Do tad je bila na veštačkoj hrani i dva dana sam joj donosila moje izmuzeno mleko… taj period ne daj Boze nikom, ali ta priča je za neku drugu temu. Pri tom meni je mleko krenulo drugi dan porođaja kada mi je sestra iz laktarijuma stisnula bradavicu… a ja se pogubila i oduševila.

Naredna dva bolnička dana sam se izmuzala da bi po izlasku iz bolnice imala ploče, a ne grudi… uh to je bilo bolno ali me je setra moja uhvatila i dva sata smo obe masirale i uspele da razbijemo te ploče. Nakon toga sam se na tri sata izmuzala …

Kada sam beku prvi put stavila na siku odmah je uhvatila, ali posto je bila majušna nije mogla lepo i jako da vuče. Tu sam par dana kombinovala vest. mleko i svoje mleko. Da bi po dolasku kući (nakon 21 dan od porođaja), krenula samo sa mojim mlekom ali preko flašice. Davala sam joj sisu malo je vukla. Pa sam tih prvih dana kući sve navijala sat, pola sata pre isteka tri sata da se izmuzem pa joj dam… kuku kad se samo setim, samo što nisam stavila ispred zgrade natpis ,,otkupna stanica” 🙂 .

Po savetu moje divne patronažne beku sam prvo stavljala na siku pa koliko vuče da vuče a predhodno se malo izmuzem pa joj to posle podoja dam da ne bi mleko stalo jer je NAJBOLJI STIMULANS stvaranja mleka upravo bebino sisanje , ni jedna pumpica tu ne pomaže. Malo po malo i beka je očvrsla dovoljno da sisa ceo podoj tako da smo flašicu vec sa dva meseca izbacili osim u prilikama kada sam morala da izađem pa da ostavim mleko … Veštačko nismo do sad koristili a evo vec ima 6 i po meseci …

Za sve ovo vreme imala sam dva puta upale dojki, jedne pa druge, neki oblik mastitisa, jednom su mi krvarile jedva sanirala , imala oba puta temperature po 39 pila Panklav i sve vreme dojila. Imala sam neposredno po dolasku kuci i hematom na rani od CR-a i tad temp. bol, lekovi ali sanirano. Pre dva meseca i upalu grla opet temperatura i Panklav… prošlo posle dva tri dana. Sve vreme dojim.

Sad smo uveli dohranu povrće i neke voćke uglavnom i isprobavamo meso… Nekad je raspoložena, a nekad je uopšte ne zanima… Sika je i dalje primarna i kao obrok i kao poslastica i kao uspavanka. Dojim je na zahtev. Ima dana kada se sama uobroči pa to bude na 3 ili 4 sata. Nekad nema nikakve logike. Sada posle malo više od 6 meseci od rođenja ima 7.400gr što mislim da je dobar napredak.
Ovo mi je prvo dete, svašta sam preživela u trudnoći i posle porođaja, raznih komentara i prognoza i dijagnoza ali sam se ja za nju izborila. I sad gledam jednu smeskicu, zdravu i pravu, srećnu i zadovoljnu kako loka i vrti moj lančić kao jarence repić i mislim da lepše nešto nisam doživela. Dojenje stvara neverovatnu vezu i radost između majke i bebe i ko god ima mleka treba da doji. Svakako da nije lako, da ima dosta toga o čemu moraš voditi računa, u početku se moraju isforsirati ti mlečni kanali da prorade, brinuti o dojkama, lečiti se kad je potrebno i biti istrajan. Moja se nekad budi jednom a nekad imam utisak i sto puta noću da bi sikala. I ne znam kad ću celu noc prespavati ali neka …. i to ce proći i doći na svoje mesto.

Mi smo majke, žene stene, sve izdržavamo …

Autor: Aleksandra Nadja Damnjanovic-Ivanovic, članica Grupe za podršku dojenju na FB

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.