Priča o dojenju 14

Veliki poljubac za sve mame koje koriste tu caroliju dojenja.
 Vi ste velike zene i cinite jednu veliku stvar za svoje dete. Nikada se nemojte pokajati. Ni kada godine prodju i kada vam se slika u ogledalu ne svidja, ona nije vazna, vazan je onaj odraz koji vidite u ocima svoje dece.
Dojenje nije obaveza, nije moranje, nije beznacajno, to je privilegija koje se mnoge zene olako odricu. Kada ga zagrlite i privijete uz sebe, kada osetite njegove nezne prstice kako vas dodiruju, i taj opojni miris bebe, a onda cujete to slatko gutanje i na kraju gledate u bezbrizno usnule okice. Zar to nije carobno? To je carolija koju samo mama ima! Setite se samo, a one koje pocinju neka probaju, kada pomislite na svoju tek rodjenu bebu cak i ako nije pored vas mleko samo krene, jer ste vi tim carobnim napitkom povezani sa svojom bebom. Vi mu pruzate sve sto mu je potrebno da bi se razvijalo, dajete mu sigurnost i tesite ga kada je uplaseno, ucite ga da voli i pokazujete mu da je voljeno.
Imam dva Andjela. Sina sam dojila 30 meseci a cerkica mi sada ima 19 meseci. Nazalost pre dva dana sam saznala da zbog zdravstvenih problema moram da prekinem da je dojim. Jako mi je tesko zbog toga zato sam i htela da vam napisem ovo pismo podrske. Koliko god nekome to delovalo smesno i glupo meni su to bili bezbrizni i magicni trenuci u kojima niko nije postojao osim mene i mog deteta. Ako mozete ne odustajte dojite svoju decu. Istrpite i bolne bradavice, i rastegnute majce,i ujede,i stipanja… Jer verujte sve ce to jednoga dana da vam puno nedostaje!

Voli vas vasa Aleksandra!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: