Priča o dojenju 26

e ovako…
dok sam bila trudna nisam razmišljala o dojenju, (prva trudnoća) čak i kad bi me pitali dal ću dojiti, prvo sam govorila da neću (zbog grudi-budala), mama me je ubeđivala kako moram dojiti i da će mi biti mnogo lakše, nego kuvaj, podgrevaj, treba još, kad će se probutiti da bude spremno ad itd, e onda sam odlučila da ću dojiti mesec dana, pošto bi me verovatno mrzelo to spremanje ad po noći…

Došao je i taj dan i na svet je došlo malo prekrasno biće, taj osećaj ste preživele i znate kako je. U porodilištu mi nisu puno pokazivali niti pričali o dojenju. Stavljala sam bebu na siku i to samo na desnu jer nisam umela da ga okrenem na levu, plašila sam se da ću mu povrediti glavicu (nikad pre nisam držala bebu mlađu od 6 meseci iz straha) on je vukao nisam znala ni dal imam mleka, ni koliko treba da bude na siki ama baš ništa skroz ne informisana, sama sam ga skidala sa sike jer sam mislila da nemam mleka, i tako zaradila ragade, i sigurna sam da sam ih napravila ja, nego on, jer je nekako napravio vakum, a nisam znala da ga odvojim pa povucem, pa on krene da sisa i tako ko zna koliko puta u porodilištu su mu davali i ad jer sestre su dolazile na svakih 2 sata i davale bebi dohranu, i pitali su uvek jel treba i ja misleći da nemam ništa uvek govorila da treba. Poslednji dan u porodilištu dolazi sestra i pita dal treba dohrana i ja opet govorim da treba ona mu daje, i kaze pa on je sit jel sisao, ja reko pa bio je na siki al nemam mleka ( ja sam tih dana pokusavala da stiskam al ja valjda o nisam umela i nikad mi se nista nije pojavljivalo) ona pridje stisne bradavice i kaze pa vi imate mleka, hranite svoje dete ne treba mu ad, ja srecna sto izlazim i sto imam mleka.

Kuci sam ga stavljala i na levu siku i desnu,u pocetku je bolelo, grudi prepune, tvrde znate vec… posle mozda 7 dana sam pocela da uzivam u dojenju, tad se sa grudima sve smirilo, mama i svekrva i okolina su me ubedjivali da mu dajem vode i caj, al ja nisam htela, pedijatar moja kuma mi je rekla da beba dok se doji da joj ne treba nista i toga sam se pridrzavala.. e onda su grenuli grcici, i kao svaki roditelj pokusas na sve nacine da pomognes tom malom bicu, uzimali smo kapi, nisu pomagale, masaza, topla pelena, vezbice, al moji su culi da caj pomaze i da ce mu jedino to pomoci, i pristanem ja da mu damo caj, nije ga puno pio nedelju dana po 2-3 gutljaja, nije mu pomoglo i sve sam prekinula da mu dajem, pomirila sam se sa tim da tako mora i da ce proci samo od sebe a i kuma pedijatar mi je to rekla nema leka za grceve, samo sto ne mozes sedeti mirno i cekati da prodje samo od seba, a za drugo cu znati jedino puno strpljenja, i nosanje i nista bas nista barem nama nije pomoglo, a imao je kad se setim strasne grceve, po celu noc bi se grcio, savijao, napinjao, plakao.. srecom to je sad iza nas.

I moj beban negde sa cini mi se 7-8 nedelja, pocinje stalno da trazi da sisa, na svakih, pola sata, sat, da gura ruke usta, kad ga drzim da hvata siku preko majice, tad je imao i zelenkastu stolicu, i opet okolina nije ti kvalitetno mleko, vodeno je, nije mu dovoljno, svekrva kupila ad meni pravila jaku hranu, ubedjuje me kako je tako i njenim prijateljicama, on je sad veci treba mu vise, al meni se svidelo kako moje srce rucka, i ta ne opisiva veza i ne dam ja tek tako, ako nije kvalitetno ne bi od pocetka bilo, a ne sad odjednom, a i da je ne kvalitetno bolje mu je nego ad, nisam imala pojma i da moze da bude ne kvalitetno, ni za skokove, al ne dam ja priroda je to, ne moze da ne valja, kako kuce, mace i ostali sisavci ne idu oni u prodavnicu po ad… i trazim po internetu pomalo uplasena sta ako stvarno ne valja moje i ni sama ne znam kako al naidje na ovu grupu, citala i tu se informisala i shvatila da mi imamo skok,

I HVALA STO POSTOJITE poraslo mi samopouzdanje do neba, i nikad vise nikom nisam dala da mi nesto pametuje i da se mesa, ovde sam sve naucila, zao mi je sto sam bila glupa i nisam shvatala sta je dojenje dok se nisam porodila, moj beban ce uskoro 5 meseci i pored refluksa odlicno napreduje, naravno siki, i obozava a i ja nema lepseg osecaja.

Moj post je dug razumecu ako ne objavite, al ako objavite porucila bi mamama i svim koje treba da postanu da ne slusaju nikog, samo sebe priroda se pobrinula za sve, mleka uvek ima i najkvalitetnije je, mame cije bebe imaju grceve i to ce proci samo od sebe samo ljubav i strpljenje… 

Naslusala sam se svega od ne kvalitetnog, vodenastog, pa kad beba bljucne a bljucka stalno zbog refluksa, da je alergican na moje mleko, ako povrati usireno onda mi je usireno mleko, ako stavi rukice usta GLADAN JE, ako zaplace GLADAN JE, ako ne spava GLADAN JE, to GLADAN JE mi stalno zvoni u glavi, a sto mu ne dajes vodu, caj, a kad ce sok, a kad ce kasice, bas je velik da bi sisao (a nema ni 5mes) moram da kazem da punu podrsku od supruga imam, on podrzava dojenje, njegova mama nije ni jednog dana dojila pa ona smara sa pitanjima a inace je super zena, moja mama podrzava mada bi po njenom trebao caj i voda i ona je nama davala pa nam nista ne fali, kaze ti se sad preko interneta informises a ko je tebe odgajio, al zna kakva sam i ako nesto zacrtam tako mora.

NE POSUSTAJTE,UZIVAJTE SA VASIM MALISANIMA I HVALA JOS JEDNOM ZA OVU GRUPU

anonimno, članica grupe za podršku dojenju

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: