Priča o dojenju 32

Veoma mi je žao što nisam znala za ovu grupu kad sam se porodila pre tacno 9 meseci.

Kod mene je malo specifična situacija… Imam cerebralnu paralizu pa mi je u samom porodilištu bila potrebna pomoć oko dodavanja bebe i pomoć oko samog dojenja. Naravno ja sam se unapred spremila, potkovala teorijskim znanjem o položaju dojenja, kupila električnu pumpicu za izmlazacanje (jer ručnu ne bi mogla koristiti). Međutim od doktora sam dobila predlog da mi zaustave mleko, što sam ja energicno odbila.

Izborila sam se sa upalom grudi… ali za 7 dana u porodilištu dobila sam bebu na podoj 3-4 puta, kad bi neka od babica bila fina da mi pomogne. Izmlazavala sam se na svaka 3sata. I jedva čekala da dođem kući da ja i beba uz pomoć muža i sestre učimo da dojimo… i nekako nam je i išlo, napredovali smi, bili stvarno uporni… a onda drugi problem, patronažne sestre. Prvo su se čudile što uopšte dojim… što ja ne znam sta je tu čudno, majka je majka… e onda je krenulo beba vam slabo napreduje, nemate dovoljno mleka… kod pedijatra sa 20 dana i njihovo rešenje uvedite ad i flašicu… a ja kao uplašena majka uvedem i eto najveće greške… i dojenje i ad, i beba počinje da odbija dojenje, vrišti na mojim grudima…ja se više izmlazavam nego što dojim, sve je manje beba na grudima i to je trajalo 2 meseca, kad je mleko stalo…Nekad krivim sebe jer pored tolike želje i volje nisam uspela ali kad eto ne znaš…

Sad kazem Bože zdravlja za drugu bebu kad bude znaću, o ova grupa, Tereza i sve ostale mame će mi biti neizmerna podrška u mom cilju!

I dodala bi da u porodilištu me je duša bolela što sam izmlazano mleko prosipala u lavabo…

Anđelina Zdravković – član grupe za podršku dojenju

slika: www.payload.cargocollective.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: