Zabrinutost oko količine mleka ili “Imam li dovoljno mleka?”

zabrinutost oko kolicine mleka

Ukoliko majke počinju avanturu zvanu dojenje sa određenim predrasudama o načinu dojenja, preciznije o tome koliko često treba dojiti bebu i koliko podoji moraju da traju, jako lako se nađu u problemu zvanom „ Imam li dovoljno mleka?“.

Bebine navike u sisanju su različite tako da ritam koji je jednoj bebi odgovarajući može da bude potpuno neodgovarajući za drugu. Količina mleka koju majka stvara zavisi od učestalosti podoja i efikasnosti kojom beba sisa.

Ukoliko beba kvalitetno sisa to sisanje će izazvati reakciju u maminom telu tj hipofiza će početi da ispušta dva hormona, oksitocin i prolaktin. Prolaktin je hormon koji utiče na stvaranje mleka. Što beba češće i efikasnije sisa više prolaktina se ispušta u organizam i dojke više mleka stvaraju. Ukoliko beba ima potrebu za većom količinom mleka od one koju dobija moraće ili češće da sisa ili efikasnije da bi stimulisala stvaranje veće količine mleka. Drugi hormon, oksitocin, utiče na kontrakcije u samim dojkama tako sto gura mleko iz mlečnih ćelija, kroz mlečne kanale, bradavicu do bebinih usta. Ovaj proces se obično naziva Let down refleks ili refleks ispuštanja mleka.

Proizvodnja mleka je usko povezana sa pravilom ponude i potražnje. U početku mamino telo nezna koliko mleka je potrebno bebi tako da mleka uglavnok ima u izobilju i dojke su pune a često i prepune. Čestim podojima – bar 8-12 podoja u 24 sata – telo će dobiti odgovarajuču poruku koliko to mleka stvarno treba njenoj bebi. Počeće da stvara onoliko mleka koliko je bebi potrebno. Česti ali kraći podoji (bar 20-30 minuta za male bebice) stvaraju i održavaju zalihu mleka mnogo efikasnije nego ređi ali duži podoji.

Ukoliko je majka zabrinuta za količinu mleka koju beba unosi u svoj organizam najbolje je da obrati pažnju na bebine mokre pelene. U toku prvih par dana po rođenju, dok još uvek dobija samo kolostrum, beba će upiškiti svega jednu do dve pelene. Od trenutka kada mami nadođe mleko beba bi trebalo da ima 6-8 mokrih pamučnih pelena ili 5-6 pelena za jednokratnu upotrebu dnevno (24 sata).

Ukoliko majka nemože da proceni kako izgleda „mokra pelena“ onda je najbolje da uzme pelenu i da u nju sipa 3-4 supene kašike vode. Na ovaj način je najlakše videti kako izgleda pelena u koju je beba piškila jednom.

Posle navršene šeste nedelje broj mokrih pelena može da se smanji na 5-6 mokrih platnenih pelena ili 4-5 pelena za jednokratnu upotrebu ali će se njihova težina tj količina urina koju beba ispiški povećati. Do ovoga dolazi zato što bebina bešika raste i sposobna je da zadrži nešto veću količinu urina u sebi pre nego što ga beba izbaci. U bilo kom uzrastu urin bi trebao da bude svetle boje i blagog mirisa.

U prvih nekoliko dana po rođenju bebina stolica (kaka) je tamne boje i zove se mekonijum. Ovo je stolica koja se skupljala u bebinom telu još dok je bila u maminom stomaku. Kolostrum je prirodni laksativ i on pomaže bebi da lakše izbaci mekonijum. U toku prvih 24-48 sati od nadolaska mleka (ne od porođaja) u maminim dojkama bebine stolice će promeniti boju i sastav. Kada se konačno izbaci sav mekonijum bebina stolica će biti bez oblika, gustine recimo kao kašica od graška, a boja će joj biti žuta – žuto zlatna – ili delimično zelena. Poneka stolica zelene boje je takođe normalna pojava. Miris bi trebao da je blag i da nije neprijatan.

Stolica postaje učestalija kako se bebi vraća izgubljena kilaža posle porođaja i kako počinje da napreduje. Većina beba ce imati 2-5 stolica za 24 časa. Mnoge bebe zadržavaju ovaj ritam sve dok su isklučivo dojene. Ukoliko je stolica mala tek da umaže pelenu onda će ih biti više u toku dana. Kada je stolica obimna onda je dovoljna i jedna stolica u nekoliko dana. Ovo je uobičajna pojava kod beba starijih od šest nedelja. Ukoliko je broj stolica odnosno njihova količina manja od već opisane potrebno je da se obrati pažnja na broj podoja, broj mokrih pelena u toku 24 sata i napredovanje bebe. Moguće je da neka beba varira od uobičajnog ritma pražnjenja creva ali je takođe obavezno da se obrati pažnja na to da li beba dobija dovoljan broj podoja, da li sisa efikasno i da li dobija dovoljnu količinu zadnjeg kaloričnog mleka, koje je bogato kalorijama.

Mnoge bebe zadržavaju ovakav ritam praznjenja creva sve dok su isključivo dojene. Sporiji ritam pražnjenja creva može da bude sasvim normalan kod starijih isključivo dojenjih beba. Neke od njih imaju stolicu svega jednom u sedam dana bez znakova konstipacije (zatvora) (kao što su suva i tvrda stolica).

Neke majke primećuju da im količina mleka u dojkama varira u toku dana. Uglavnom su im dojke punije u prepodnevnim satima, a manje pune u poslepodnevnim i večernjim satima. U ovakvim slučajevima češci podoji u popodnevnim i večernjim satima će stimulisati stvaranje veće količine mleka koja je bebi potrebna.

Lažni alarmi koji ne znače da je mleka malo tj da “mama nema mleka”

Neke majke misle da imaju problem sa količinom mleka iako je količina mleka koju daju bebi sasvim dovoljna. Uglavnom uočavaju simptome ponašanja koje je nesto drugo prouzrokovalo ili ih brine ponašanje bebe koje je ustvari potpuno normalno za dojene bebe. Ukoliko vaša beba ima dovoljno mokrih pelena, dovoljno kaki i napreduje u težini, onda ništa od dole navedenog ne bi trebalo da vas brine:

Beba često sisa. Mnogo beba ima jako veliku potrebu da sisa kao i da često budu u maminoj blizini. Česti podoji zadovoljavaju ove potrebe iako beba nema potrebu za većom količinom mleka.

Beba izgleda gladna sat vremena nakon podoja. Ljudsko mleko se mnogo brže absorbuje iz digestivnog trakta. Ono je takvog sastava da stvara mnogo manje opterećenje na bebin sistem za varenje od adaptiranog mleka tako da biva brže svareno. To je razlog zašto se bebe koje se doje hrane češće od beba koje se hrane adaptiranim mlekom.

Beba iznenada povećava frekvenciju i/ili duzinu podoja. Bebe koje su bile pospane kao novorođenčad obično se „probude“ oko druge – treće nedelje starosti i počinju česce da traže podoje. Bebe takođe imaju i skokove u razvoju (oko druge nedelje, šeste nedelje i trećeg meseca, a i kasnije). U toku ovih skokova sve bebe traže češće podoje da bi stimulisale veću proizvodnju mleka.

Beba iznenada skraćuje trajanje podoja, mozda na 5-10 minuta za jednu dojku. Postoji mogućnost da je beba u stanju da izvuče dovoljnu količinu mleka jer je postala jača i iskusnija.

Beba je nervozna. Većina beba ima svoje trenutke u toku dana kada su nervoznije i razdražljive. Ovo se uglavnom dešava u isto vreme svakog dana. Ima beba koje su razdražljive svo vreme. Razdražljivost moze biti pruzrokovana raznim stvarima, a ne samo glađu iako se često ne primećuju. Mnoge majke nažalost pomisle da beba ne dobija dovoljno mleka.

Mamine dojke „cure“ malo ili nimalo. Curenje dojki nije znak da li majka prizvodi dovoljno mleka. Majke čije dojke cure u toku podoja primećuju da curenje mleka između podoja više ne predstavlja problem kada se uspostavi ponuda i potražnja.

Grudi su odjednom postale mekše. Ovo se dešava zato što se u toku prvih nedelja stabilizuje ponuda i potražnja. Dojke prestaju da budu prepunjene kao u prvoj nedelji – dve.

Majka nikada ne oseća let down (refleks ispuštanja mleka) ili taj refleks nije više jak kao nekada. Vremenom ovo se može desiti. Neke majke ne osećaju ispuštanje mleka ali one mogu da nauče da prepoznaju efikasno sisanje tako što će pratiti ritam sisanja njihove bebe. Na početku podoja ritam je jak i brz da bi zatim prešao u lagani ritam, par puta beba sisa pa proguta, napravi pauzu pa ponovo par puta povuče, proguta, pa pauza i tako u krug do kraja podoja.

Beba je merena pre i posle podoja i rečeno joj je da beba nije dovoljno sisala. Merenje posisanog mleka pre i posle podoja se pokazalo neefikasnim. Može se uzeti u obzir jedino ako se radi duže vreme. Čak i tada ovaj metod nje pouzdan. Bebe imaju svoj ritam kada i koliko će sisati.

Beba prihvata flašicu posle podoja. Većina beba će rado „piti“ iz flašice i kada im je stomak pun jer sve bebe vole da sisaju. Ovo nemora da znači da je beba gladna.

Majka može da izmuze samo malo mleka. Izmlazanje mleka je veština koja se vremenom i praksom uči. Količina mleka koju majka izmuze nije pokazatelj stvarnog stanja (količine) u dojkama.

Kada beba počne da jede čvrstu hranu?

Majčino mleko je preporučeno kao osnovna hrana za bebu u toku prve godine života. Pošto se čvrsta hrana (dohrana) daje kao dodatak obroku, majke bi trebalo sve do prvog rođjendana prvo da nude dojku pa tek onda da dodaju čvrstu hranu. Postepeno se povećava količina čvrste hrane.

Nudeći bebi prvo podoj majka može da bude sigurna da beba dobija dovoljno mleka koje je potrebno bebi za rast. Kada beba (dete) napuni godinu dana vreme je da se prvo daje čvrsta hrana, a podoj se ostavlja za posle obroka ukoliko beba želi da sisa.

Noćni podoji

Bebe rastu jako brzo i zbog toga imaju potrebu da sisaju i noću. Jednako dojke mogu da se prepune ukoliko se ne prazne 5, 6 ili više sati bez prestanka u toku noći. Ukoliko se dojke prepune postoji mogućnost da dođe do mastitisa (upale dojke). Isto tako beba može imatu teškoće da prihvati dojku koja je prepunjena.

Mnoge bebe se bude noću da sisaju čak i kada prerastu naziv beba i postanu dete. Razlozi za noćno buđenje mogu da budu: glad, rast zubica, nemir zbog nove faze u rastu bebe i usamljenost. Pored ovih razloga uvek može da se desi još nešto. Beba koja je do skoro spavala maltene celu noć takođe može da počne da se budi noću zbog zubica ili iz nekog drugog razloga.

Čak i veća beba može da ogladni u toku noći. Dešava se da deca starosti oko 9-10 meseci počnu da se bude tražeći dojku.

Postoji mnogo alternativnih rešenja koja mogu da olakšaju noćno dojenje. Bebin krevetić može da se stavi uz mamin krevet. Dušek ili vreća za spavanje može da se stavi na pod pored roditeljskog kreveta. Moze da se stavi krevet ili dušek u bebinu sobu na kom se mama ispruži noću da podoji bebu pa sa njom nastavi spavanje do jutra ili je ostavi na tom krevetu a ona se vrati u svoju sobu… Moguće je i staviti jednostavo dete u krevet sa roditeljima da se podoji i nastaviti spavanje zajedno, deo noći ili čak celu noć. Majka treba jednostavno da se potrudi da udovolji svojim i bebinim potrebama jer bebe tako brzo odrastu.

Tereza Miljković
vr. savetnica za dojenje
urednica sajta www.superbeba.com

Preporučujem:

Da li moja beba dobija dovoljno mleka? – do oko 6 nedelja starosti

Da li moje dete dobija dovoljno mleka? – starije od 6 nedelja

One thought on “Zabrinutost oko količine mleka ili “Imam li dovoljno mleka?”

  • 12/01/2017 at 14:29
    Permalink

    sve je kako pise, ja bas citam jer sve mislim nemam mleka on place a izbaci mi visak recimo, a pelena prepuna urina bude, pa mi place malo posle podoja pa opet mislim gladan je, a u stvari stvarno, uvek u isto doba dana on mi je malo nervozan pa se smiri. A vecito u dilemi nekoj :))))

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *