Nezmenljivo majčino mleko

Pored toga što obezbeđuje idealnu hranu za pravilan rast i razvoj bebe, dojenje štiti žene od karcinoma dojki, jajnika i osteoporoze

Svaka žena može da ima dovoljno mleka ako nauči tehniku dojenja… Beba treba da ima pun obrok ne kraći od 15 ili 20 minuta

Svetska nedelja dojenja obeležava se svake godine u prvoj nedelji avgusta u više od 120 zemalja sveta i promoviše važnost i pozitivne učinke dojenja. Ovogodišnja tema inspirisana je Olimpijskim igrama i cilj joj je pružanje podrške majkama da ispune zlatne standarde u ishrani bebe. Đurđa Kisin, načelnik Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, podseća koju su to zlatni standardi.

Ishrana dojilje

Dojiljama se preporučuje uobičajena hrana koju jede i ostatak porodice.

– Ništa ne treba jesti previše, potrebno je pet obroka i vode onoliko koliko je žena žedna. Ono što je važno jeste da žena ujutro pre nego što podoji bebu ili obavi druge poslove obilno doručkuje, a ne tek negde oko podneva kao što naše žene obično rade. Pušenje se ne preporučuje jer beba kroz mleko dobija sve otrove, a cigarete menjaju i ukus mleka. Ukoliko majka baš ne može da se odrekne cigareta, onda bi bilo poželjno da puši barem posle podoja. Alkohol i kafa su takođe nepoželjani, ali jedna do dve šolje kafe dnevno su dozvoljene – objašnjava Đurđa Kisin.

– Majčino mleko je idealna hrana i temelj za pravilan razvoj deteta. U prvih šest meseci u ishrani bebe trebalo bi da bude isključivo majčino mleko, a tek posle tog perioda nastavak dojenja u kombinaciji s drugom hranom prikladnom za bebin uzrast, do dve godine starosti i duže – kaže Kisin.

Kako ona kaže, žene bi svakako trebalo da se opredele da doje zato što su dojene bebe zdravije, lepše i pametnije.

– Zdravije su zato što majčino mleko sadrži faktore rasta, a bebe su zaštićene od mnogih bolesti, posebno u prvoj godini života. Bebe koje doje u tako visokom procentu ređe imaju prolive, akutne upale disajnih organa i srednjeg uha. Zaštićene su od gojaznosti, kao i od rane šećerne bolesti, imunije na alergije, upale bronhija i astmu. Takođe, u kasnijem dobu dojene bebe ređe imaju visok krvni pritisak i srčane probleme. Kod beba koje se hrane majčinim mlekom bolje se razvijaju mozak, creva, pluća i bubrezi, koji su nezreli u prvoj godini života. Faktori i hormoni rasta koji se nalaze samo u majčinom mleku pospešuju rast i razvoj. Dojene bebe su i pametnije jer obično imaju veći koeficijent inteligencije, a takođe je dokazano i da su stabilnije ličnosti. Smatramo da su bebe koje doje lepše jer im se pravilnije razvijaju lice i vilica i nemaju cirkularni karijes, tipačan za bebe koje se hrane veštačkom hranom. Takođe, nemaju ni deformitete vilice u odnosu na bebe koje se hrane na flašicu – objašnjava Kisin.

Ne odričite se dojenja

Prema rečima Đurđe Kisin, procenat žena koje doje od 1994, kad je „Batut” počeo sa promovisanjem i podrškom dojiljma, porastao je. Na nacionalnom nivou on je tada bio samo 5,8 odsto, dok je danas 26 odsto.

– Dojenje utiče i na zdravlje majke jer su žene koje doje u visokom procentu zaštićene od karcinoma dojke i jajnika, od osteoporoze, a pre i povrate težinu koju su imale pre trudnoće. Dojenje, osim što je dobrobit za porodicu, kao i društvo ono je i svojevrsna ekološka zaštita jer se štedi energija koja je potrebna za proizvodnju, transport i pripremu drugih oblika hrane. Od 4.300 sisara, samo su žene zanemarile taj dar prirode – kaže Kisin.

Ona napominje da sve majke mogu uspešno da doje, samo su im potrebne pomoć i podrška, kako za vreme trudnoće, tako i posle porođaja, a posebno u prvih meseca dana bebinog života.

– Retko koja majka ne može da doji i tada je potrebno da se posavetuje sa stručnjacima kako bi beba dobila najbolju moguću ishranu. Žene se najčešće plaše da li će imati dovoljno mleka. Svaka žena može da ima dovoljno mleka ako nauči tehniku dojenja, a bebe imaju pune obroke koji ne traju kraće od 15 ili 20 minuta. Beba bi trebalo da jede i ono prvo slatko mleko koje majke obično opisuju kao providnu vodenkastu tečnost, koje je veoma kvalitetno mleko. Beba treba da dobije i ono takozvano poslednje mleko, koje sadrži neophodne masti i belančevine. Majke veoma brinu i da li dete dobija dovoljno na težini. Bebe koje piju isključivo majčino mleko u proseku dobijaju od 500 grama do kilogram mesečno, iako je i tih pola kilograma dovoljno. S druge strane, bebe koje se hrane zamenama dobijaju više na težini, ali to nije kvalitet nego kvantitet – kaže Kisin, i dodaje da bi bebu trebalo podojiti na svaki njen zahtev, jer ona nije sat pa da se navije na svaka tri sata.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *