Osuđivanje majki koje doje ili ne doje

dojenjeIza mene je mnogo rada, a ispred mene… najverovatnije još više.

Savetovanje i podrška majkama koje doje je jako potrebna i drago mi je kada uspem da pomognem. Dešava se međutim da se čak i u grupi za podršku dojenju javljaju žene koje se pronalaze u komentarima ili im smeta postavljanje fotografija dojenja… Pa grupa za podršku dojenju je i stvorena da bude mesto gde će se sve majke koje doje osećati dovoljno slobodno da mogu da kažu šta osećaju, šta ih muči i šta bi volele. Redovno se dešava da se tada pojavi bunt u komentarima gde dolazi do osuđivanja. Da do osuđivanja… Ali ko tu koga osuđuje? Uglavnom se jave majke koje su u grupi, a koje su imale problem i nisu uspele, koje su kasno došle po savet, koje hrane svoju decu na drugačiji način… i tada krenu napadi tipa: “Zašto vi osuđujete majke koje ne doje?” “Moje dete je odraslo na ad. mleku pa je živo i zdravo”… “Vi ste sekta koja mrzi ad. mleko”…

I onda kao šlag na torti baš kada sam planirala da jednom za svagda napišem tekst na tu temu iskrsne nešto neverovatno…

Dr. Jack Newman, veliki humanista, pedijatar i borac za dojenje, koji ima svoju stranicu posvećenu dojenju i odgovaranju na pitanja majki napiše sledeće:

“Zahvaljujem se svima vama koji ste me razumeli i podržali moju nameru koju sam imao u poslednjem postu (Avgust 4). Za one koji tu moju nameru nisu shvatili želim da razjasnim svrhu postojanja ove stranice. Molim vas da čitate pažljivo.

Pokušavam da dobijem informacije za koje mislim da su relevantne i korisne od majki koje pokušavaju da doje, koje imaju problem sa dojenjem ili im je rečeno da moraju da prestanu sa dojenjem ili da ga dopunjuju sa ad. mlekom ali i od onih koji žele da podrže majku koja doji. Još od kada sam počeo da pomažem majkama na teme dojenja, u Africi 1981. i nastavio u Kanadi, mogu neskromno da kažem da sam video više od 40.000 majki i njihovih beba (samo u Kanadi). Nemam nameru da kažem da sam uspeo svima da pomognem. Neću izjaviti da sam sve znao od prvog dana ili čak 10 ili 15 ili 20 godina kasnije. Ne tvrdim da sam uvek u pravu. Ali učio sam mnogo i mislim da imam informacije koje vredi podeliti. Takođe ne kažem da sam jedini koji poseduje ove informacije i koji ih koristi kako bi pomogao majkama. Moguće je pronaći informacije i na drugim mestima. Problem je u tome što o dojenju ima jako mnogo loših informacija. Majke su često u prilici da ne znaju kome da poveruju jer dosta dezinformacija dolazi baš od strane medicinski radnika koji bi trebali da znaju istinu. Cela ideja ove stranice je da osnaži onu stranu koja daje dobre informacije.

Nije mi namera da se majke koje ne doje osećaju loše. Nije mi namera ni da majke koje su zbog loših saveta medicinskog osoblja prestale da doje da se one osećaju loše. Nije mi namera ni dapovredim majke koje su donele odluku, na osnovu informacija koje su posedovale, da ne doje. Ukoliko se zbog mojih postova osećate loše, žao mi je zbog toga, ali ja se ne obraćam vama direktno u svojim komentarima i ne bi ih ni trebali prihvatati kao upućene direktno ili indirektno vama. Možda bi trebali da umesto da odmah skočite, prvo uzmete u obzir šta sam hteo da kažem, umesto da odmah napadnete ono što sam napisao. Možda bi bilo dobro da pročitate moje predhodne komentre i postove i pronđete razlog ili odgovor na to zašto niste uspeli da dojite ili da isključivo dojite i da pronađete pravog krivca, ne vas, ne mene, već ceo zdravstveni sistem i naše društvo koje toliko otežava dojenje tako velikom broju majki. Ako uzmemo u obzir “podršku dojnjuĆ koju imaju žene u većem delu Severne Amerike, Zapadne Evrope i Okeanije, začuđujuće je ne koliko žene imaju problema sa dojenjem već koliko njih uopšte uspeva da doji bez problema.

Još samo jedan oislednji komentar. Ono što sam naučio do sada u mojim komentarima i postovima je da nakon svakog pozitivnog komentara o dojenju dođe jako brzo i onaj pun ljutnje ili tuge a na račun toga kako osuđujem one majke koje nisu uspele. Žao mi je zbog toga takođe ali to nije moja stvar i moja krivica jer je ženama potrebno dati dobar savet i pomoći im, a mnoge ne dobijaju tu vrstu pomoći, a neke stvari jednostavno treba reći. Ukoliko se i sada osećate povređenim i osuđenim ponovo se nažalost nisam dobro izrazio i nisam objasnio ono što sam hteo na način kako sam hteo.”

Interesantno je videti da se i jednom velikanu koji se trudi da pomogne dešavaju iste stvari koje se dešavaju i u mojoj grupi. Hvala mu mnogo na ovom podužem postu jer mi pomaže da shvatim i prihvatim osuđivanja kao sastavni deo svakodnevnog rada koji jednostavno mora da bude takav.

Smireno i polako idem u nove pobede i nove odgovore.

Tereza Miljković
savetnica za dojenje
urednica sajta www.superbeba.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *