Otkud ovoliko različitih stavova o nečemu što je prirodno i hajde da kažemo savršeno normalno?

Avgust mesec je mesec u kom… ma da se ne lažemo ne radi se čak ni o celom mesecu avgustu već samo o prvoj nedelji ovog meseca… kada se priča o dojenju. Svima su usta puna dojenja, njegovih dobrobiti, njegove važnosti, njegove prirodnosti i podrške sa svih strana. Gde god da se okrenete u tih par dana neko nešto organozuje, neke manifestacije su u centru zbivanja, dojenje je u novinama, u vestima na svim tv stanicama, na internetu… čak zamislite i u pojedinim domovima zdravlja! Neverovatno koliko podrške, koliko znanja, koliko pozitive!

A onda kada dođe 08.avgust… šta onda… onda sve po starom. Majke nemaju mleka, majke nemaju bradavice, majke su nesposobne, majke kako vas nije sramota da dojite na javnom mestu, dojenje je intimna stvar?!?!?!


Svi sedam DANA u godini viču ma podvriskuju: Dojite!

A gde su ostalih 358 dana svake godine? Gde je pomoć majkama u porodilištima? Gde je pomoć majkama u domovima zdravlja? Gde je pomoć majkama od strane patronaže koja posećuje porodilju? Gde je podrška kada zaškripi? Kome majka da se obrati id a dobije podršku?!?!

Ah da dojenje je kažu u modi.

Kažu pojedini: „Poludele ove neke majke, doje decu svuda, doje ih u gradu, doje ih na plaži, na bazenu, u parku, na terasi kafea…! Izigravaju modu“ – kažu neki. E pa dragi moji nije to izogravanje mode, to je vraćanje prirodi i onome što je najbolje za dete. To je bežanje od mode flašica svih mogućih oblika, boja, najsavremeniojih tehnika. To je okretanje leđa modi adaptiranih mleka koja su “savršena” od kojih su deca napredno debela, to je okretanje leđa komercijali, modi ko ima najnoviji model najskuplje flašice, sterilizatora, najskupljeg veštačkog mleka…

Dojenje nije nikada ni izašlo iz mode samo su “stručnjaci” uveli modu flašice. Uveli su modu utrkivanja ko je kupio savršenije, skuplje mleko… i sve to pored majke koja dobija lekove da zaustavi laktaciju jer dojenje jednostavno ne ide. Pa da li znate da za naivne ljude postoji i mleko za decu stariju od 12 meseci, pa za onu stariju od 36 meseci, pa vrhunac gluposti: adaptirano mleko za trudnice! Adaptirano mleko za starije osobe! Ne verujete?

Nije čak dovoljno ni to što je dojenje dojenje. I to je potrebno zagaditi na sve strane komercijalom zvanom: silikonski šeširići (plastični, veštački, gumeni… zovite ih kako god želite) jer majke više nemaju bradavice (mora da su ih izgubile negde jer bradavice nisu bile moderne), izdajalice (jer zašto dozvoliti da dete sisa na zahtev kako dojenje treba da funkcioniše kada se može i dodatno zaraditi na „obaveznom izdajanju“ nakon podoja), flašice (da ne muče bebu bolje da dodaju malo izdojenog, zašto da se dete muči i razvija mišiće vilice), cucle za flašice (jer dojenje nije dovoljno dobro može to i sa specijalnim cuclama, neće se sigurno dete naviknuti), pokrivači za dojenje (dojenje je sramota sakrij ti to da se ne vidi)…

Dojenju ne treba vraćanje u modu već je potrebno ono što neki smatraju normalnim i modernim izbaciti iz mode, okrenuti leđa onome što je veštačko i vratiti se prirodnom. Adaptirana mleka i sve što ide uz njih ostaviti samo onome kome je neophodno.

Umesto vraćanja u modu dojenja, koje nije ni izašlo iz nje, postaviti na svoje noge podršku majkama, organizovati kvalitetnu obuku za svaku majku da zna šta može očekivati za vreme dojenja i kako da prepreke prevaziđe. Naučiti ih normalnosti dojenja umesto nametnutih normi hranjenja veštačkom hranom, satnicama, vaganjima… Jednostavno poštovati zabranu reklamiranja adaptiranih mleka svuda (u porodilištima, u domovima zdravlja, u školicama za trudnice…) sa jedne strane i pomoći majkama da povrate veru u sebe koja im je uništena modom promovisanja veštačkog mleka za decu.

Majke trebaju ovu vrstu podrške kako bi sramnih 13% majki koje prema UNICEF-ovom istraživanju iz ove 2015. godine isključivo doje svoju decu prvih 6 meseci podigli na iole razuman procenat.

Hajde da se o dojenju ne priča samo par dana u godini.