Bucmaste bebe

Izvor: poslovnazena.biz

Bucmasta bebaBucmaste bebe postaju male debeljuce, a gotovo polovina gojaznih sedmogodišnjaka postaju gojazne odrasle osobe.
Što su deblji u ranijoj dobi, mališani imaju veću sklonost prema gojaznosti pa tako zadovoljni tromesečni bucko može postati utučeni mališan kojeg vršnjaci izbegavaju.

Kao i kod odraslih, gojaznost kod dece nosi brojne zdravstvene rizike, kao što su bolesti krvnog sistema, dečja hipertenzija, dijabetes, problemi sa zglobovima, a česte su i smetnje s disanjem tokom spavanja. Zbog svog punačkog izgleda takva deca mogu imati brojne psihičke tegobe. Vršnjaci ih znaju izbegavati i zadirkivati u školi, a s obzirom na to da više pate od odraslih, lakše gube samopoštovanje i sklonija su depresiji.

Gojaznost obično definišemo kao prekomerno nagomilavanje masnog tkiva pa je tako gojazno dete ono čija ukupna težina sadrži više od 25 posto masti kod dečaka i više od 32 posto masti kod devojčica ili 120 posto od idealnog odnosa težine i visine. Merenje kožnog nabora mnogo tačnije određuje masne naslage.
Telo nagomilava mast povećanjem broja i veličine masnih ćelija. To je važno za kontrolu dečje gojaznosti jer se masne ćelije stvaraju uglavnom u dečjem uzrastu. Broj i veličina masnih ćelija brže se povećavaju kod gojazne nego kod mršave dece pa takvi mališani na početku adolescencije već imaju više masnih ćelija nego što je potrebno.
Sva dosadašnja istraživanja ukazuju na kompleksnost uzroka koji su u to uključeni, ali je jasno da su prve godine života, tačnije prvi meseci, presudni za razvoj gojaznosti.

Gojaznost je često nasledna. Punački će roditelji najverovatnije imati debelu decu: ako je gojazan jedan od njih, rizik za gojaznost kod mališana je 40 posto, a ako su gojazna oba roditelja, do 80 posto.

Naučnici su otkrili pet različitih gena povezanih s gojaznošću. Najvažniji faktor u nastanku dečje gojaznosti je gojaznost roditelja, a posebno majke. To može poticati od jakih genetskih predispozicija ili od načina života (nezdrave ishrane ili nedostatka fizičke aktivnosti).
Majke po tradiciji rano uvode šećer u ishranu, zatim zaslađuju sve što bebe piju jer smatraju da je tako ukusnije.

Sledeći uzrok je rano uvođenje nemlečne hrane. Većina majki misli da s nemlečnom hranom treba početi što pre, kako bi dete bolje napredovalo. Međutim, prerano uvođenje čvrste hrane može dovesti do gojaznosti. Beba na veštačkoj hrani ima više verovatnoće da postane debeljuškasta. Jedan od razloga leži u sastavu majčinog mleka, koji je konstantan.

Majčino mleko se tokom podoja menja pa na kraju sadrži znatno više masti nego na početku. Budući da masti imaju zasićujuću ulogu, beba gubi apetit i prestaje sisati. Toga u adaptiranom mleku nema pa bebe koje se veštački hrane mnogo lakše dobijaju na težini.
Ako beba sisa, ne treba je previše često dojiti jer bebe koje bi htele često sisati ne rade to zbog gladi, već zbog ugode ili nesigurnosti.
Najveći broj beba traži hranu svaka dva sata do uzrasta od dva meseca, a svaka tri sata do šest meseci. Nakon šest meseci odojče je zadovoljno s tri obroka i dve užine.
Ako prestane jesti pre nego što isprazni bočicu, ne treba insistirati da je dovrši. Čvrstu hranu ne treba uključivati pre šestog meseca. Nikako pre navršenih 12 meseci ne uključujte slatkiše. Što pre dojenče postane vitko dete, veća je verovatnoća da će imati optimalnu telesnu težinu u odrasloj dobi.

Ovako je zdravije

1. Zamenite masnu, visokokaloričnu hranu, kao što su kolači, zdravijom alternativom, kao što je sveže voće.
2. Umesto prženja, hranu pecite!
3. Ograničite količinu maslaca i margarina.
4. Izbegavajte grickalice.
5. Ograničite količinu sokova.
6. Ako dete voli jesti brzu hranu, smanjite učestalost.
7. Gazirana pića koja sadrže puno šećera i kalorija zamenite razblaženim svežim voćnim sokovima.
8. Ograničite kupovinu gotove hrane i masnih poslastica jer ako takve hrane u kući nema, detetu će biti mnogo lakše odupreti joj se.
9. Kako biste udovoljili detetovoj želji za slatkišima, ponudite mu konzervirano ili suvo voće, voćni jogurt.
10. Uvedite u ishranu obrano mleko, ali ne pre treće godine.
11. Obroke poslužujte uvek u isto vreme.

10 koraka do optimalne težine

1. Prirodna hrana (dojenje).
2. Odložite čvrstu hranu, a kad počnete s njom, uključite koncentrovanu hranu koja je bogata hranjivim sastojcima, ali niskokalorična (radije povrće umesto voća i žitarice umesto slatkiša).
3. Svaki bebin plač ne znači da je gladna (možda je žedna, usamljena ili želi da je nosite).
4. Ne nalivajte bebu sokovima. Gotovi sokovi imaju isto toliko kalorija koliko i mleko, ali su siromašniji hranjivim sastojcima. Prekomerno uzimanje sokova u u doba dok beba sisa može biti uzrok gojaznosti. Umesto koncentrovanih sokova treba davati razblažene.
5. Kad je budna, beba uvek treba biti u pokretu.
6. Poštujte apetit svoga mališana. Brojni se roditelji žale da im dete u drugoj godini postaje probirljivo, da jede manje i da radije prezalogaji. U prvoj godini dete mnogo jede jer naglo raste i s navršenom prvom godinom utrostručuje svoju porođajnu težinu, a na kraju druge godine teže je samo za trećinu od one na kraju prve. Mališani u drugoj godini više rastu u visinu nego što dobijaju na težini.
7. Deca vole grickati. Pet malih obroka na dan bolje je nego tri velika.
8. Ne insistirajte da dete pojede sve iz tanjira.
9. Ne dopustite detetu da jede zato što mu je dosadno.
10. Nikad ne nagrađujte dete slatkišima.
11. Napokon, ako želite da vaše dete bude zdravo i da se zdravo hrani, pokažite to vlastitim primerom.

dr.spec.ped. Dubravka Brekalo – Tomić

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.