Ishrana u vrticu

Rano detinjstvo je izuzetno značajan period za fizički, mentalni i socijalni razvoj mališana. U okviru toga, nutritivne navike su neophodne za normalan razvoj, dobro zdravlje i prevenciju bolesti. Inače, ovo je i vreme koje je presudno za uspostavljanje dugoročnih navika i stavova prema hrani.

  1. Prihvatanje

    Neosporno je da su jaslice i vrtići, čija je svrha da obezbede negu dece dok su im roditelji odsutni, odgovorni za njihov fizički, mentalni, moralni, kulturni i socijalni razvoj tokom predškolskog perioda, što se odražava i na kasniji razvoj. A jedan od najvažnijih elemenata dobre nege je nutritivni kvalitet dečje ishrane i razvoj nutritivnih navika.

    Polazak u vrtić je za mnoge mališane značajno iskustvo jer prvi put počinju da jedu van kuće. Roditelji su tada uglavnom zabrinuti da li njihovo dete dobro jede u novom okruženju.

    Pojedini se oduševe kad čuju da njihovo, inače izbirljivo dete, dobro jede. Drugi su iznenađeni kad shvate da njihovo, inače prilagodljivo dete, ima problema sa novim okolnostima i novom hranom.

    Priprema za vrtić

     

    Nova iskustva su sastavni deo odrastanja. A polazak u vrtić je često praćen strahom od promene. Ako je dete u uzrastu da može da razume, većinu strahova ćete da smirite ukoliko ga odvedete u vrtić pre zvaničnog polaska. Pokažite mu šta će da bude različito u novoj situaciji. Osim toga, deci je potrebno da znaju da će nakon boravka u vrtiću da se vrate kući, u porodicu koja ih mnogo voli. I još nešto,

    dete će da se oseća dobro što ide u vrtić samo ako se i vi osećate dobro zbog takve svoje odluke.

    Kada su u vrtiću, deca se ponekad ponašaju drugačije nego kada su kod kuće. Mnoga uživaju u društvu svojih vršnjaka. Međutim, dešava se da nakon perioda prihvatanja, dođe period otpora i lošeg apetita. To veoma zabrinjava roditelje. Ali je u pitanju samo prirodno kolebanje apetita koje nije samo fiziološko, već i socijalno: dete želi da zna šta će da se desi ako odbija hranu, i gde je granica njegove lične kontrole i uticaja. Posle tog perioda, nastaviće normalno da jede.

    Model ishrane

     

    * Doručak je sačinjen od mleka, voća, povrća, hleba i žitarica.

    * Ručak uključuje mleko, meso ili zamenu za meso, voće i povrće, hleb ili zamenu za hleb (makarone, pirinač).

    * Užine obezbeđuju najmanje dve od četiri komponente: mleko, voće, povrće, hleb.

    * Plan ishrane prati piramidu ishrane i zadovoljava dnevne potrebe dece određenog uzrasta.

    * Voće i povrće obezbeđuju da dete dobije dovoljnu količinu neophodnih vitamina, posebno vitamina C i A.

    Pošto deca imaju mali kapacitet želuca, moraju redovno da jedu kako bi dobila dovoljno energije. Vremenski razmak između obroka i užine ne sme da bude duži od tri sata.

    Ručavanje u vrtiću je radosna društvena situacija

     

    Zajedničko ručavanje je prilika za razgovor među vršnjacima u kontrolisanoj sredini. Deca pričaju o svemu što im padne na pamet, čak će i ona koja su stidljiva da lakše učestvuju u razgovoru. Na taj način se pomaže detetu da prihvati odgovarajuće ponašanje za stolom. Naročito je važno da ono uživa u raznovrsnoj hrani, pa je značajno šta se i kako servira i u kakvom okruženju. Atmosfera za vreme obroka mora da bude relaksirana, bez požurivanja. To je vreme socijalne komunikacije, a najviše se vodi razgovor o hrani. Ovakvo okruženje će učiniti da se uspostave zdrave nutritivne navike i ponašanja za čitav život.

    Prednosti ishrane u vrtiću

     

    U slučaju kada vrtić obezbeđuje obroke i užine, ima mnogo prednosti. Između ostalog, to vas oslobađa brige oko planiranja obroka i njihove pripreme. Korisno je i što se dete izlaže novoj hrani i drugačijoj atmosferi za vreme obroka, a ova varijanta je veoma dobra za decu koja slabo jedu. Obroci sa decom iz vrtića će da pomognu vašem mališanu da prihvati razne vrste hrane. Čak će i probirljivo dete dobro da reaguje kad vidi drugu decu da jedu raznovrsnu hranu. Tada se obično adaptira na to da ne može da očekuje zamenu za hranu koja je ispred njega. Porodične navike u ishrani mnogo utiču na malo dete, a kada je malo starije, uticaj druge dece je presudan.

    Inače, hrana u vrtićima je odgovarajuća po količini i raznovrsnosti. Kvalitetna je, ne sadrži suviše soli i šećera, pripremljena je u sigurnim sanitarnim uslovima.

    Jasni principi u vrtiću

     

    Prednost vrtića je u tome što nude formalno strukturisano okruženje, odnosno imaju jasne principe:

    – obezbeđuju ishranu koja je odgovarajuća za određeni uzrast

    – obroci se služe u određeno vreme

    – obroci su dovoljno “fleksibilni” da mogu da se prilagode individualnim potrebama

    – hrana je raznovrsna, kvalitetna, ponuđena u kratkim intervalima

    – deca dobijaju užine između obroka

    – hrana je tako servirana da nudi raznovrsnost boje i teksture

    – hrana se čuva i priprema na higijenski način

    – deca imaju dobru edukaciju – razvijaju zdrave nutritivne navike

    – ostvaruje se socijalni kontakt

    – zajednički obroci predstavljaju uživanje za mališane

    – deca se informišu o tome šta je zdrava ishrana

    Iskustvo sa hranom je ključno kako bi deca mogla da prepoznaju i prihvate raznovrsnu hranu. Čak su i veoma mala deca spremna da uče o hrani, ishrani i zdravlju. Učenje kako da odaberu raznovrsnu, kvalitetnu hranu i uživaju u njoj, obezbeđuje osnovu za dugoročan mudar nutritivni izbor.

    Saveti

    * Ako ste odlučili da dete upišete u vrtić, najbolje je da to uradite kad nauči da samostalno jede i pije.(Iz mog iskustva nije obavezno jer ce sve lako savladati u drustvu svojih drugara)

    * Privikavanje na hranu u vrtiću traje oko mesec dana. Ako dete danima odbija da jede, treba isključiti mogućnost eventualne infekcije, pa ga zbog toga odvedite na pregled. Ponekad je u pitanju samo otpor prema odlasku u vrtić.

    * Ukoliko dete uporno odbija hranu u vrtiću, pri polasku svratite zajedno u samoposlugu i kupite mu užinu koju će da ponese sa sobom. Mnoga deca, da bi se navikla na novu sredinu, vole da odnesu nešto što ih podseća na porodicu, kako bi se osećala sigurnije kada su bez roditelja.(Naravno u dogovoru sa vaspitacicom)

    * Ako dete dobro ruča u vrtiću, neka obrok kod kuće bude lagan, pogotovo ako je dete umorno, ili je kasno.

    * Ukoliko je dete odbilo da pojede ručak u vrtiću, ponudite mu pri povratku laku užinu, a večera neka bude obilnija.

    * Kad pripremate večeru, neka dete bude uključeno u spremanje,

    a svaki sastojak prokomentarišite.

    * Uvek večerajte za stolom.

    Ishrana bez roditeljskog nadgledanja

    Deca provedu dosta vremena u vrtiću, što znači da većinu obroka konzumiraju bez roditeljskog nadgledanja. Ona koja su u vrtiću četiri sata – zadovoljavaju trećinu nutritivnih dnevnih potreba, a ako tamo provedu osam sati – dve trećine.

    Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

 

Izvor

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: