Mleko i meso podstiču razvoj

Izvor: Blic
Šta je sve neophodno u ishrani školarca da bi zdravo odrastao

Mleko i meso podstiču razvoj Nekada je glavna užina u školi bila parče hleba sa marmeladom i čaj, a danas klinci za užinu uglavnom jedu čips, hamburgere i piju gazirane napitke. Zato i ne čudi podatak da je u Srbiji sve više gojazne dece.

Da bi sačuvali zdravlje dece roditelji bi trebalo da znaju osnove zdrave ishrane za školarce, koja podrazumeva redovne obroke i izbalansiranu ishranu. Doručak je obavezan, jer deca koja doručkuju imaju bolje prehrambene navike i postižu bolje rezultate u školi. Evo šta bi trebalo od namirnica da se nađe na stolu svakog školarca.

Neophodne namirnice
Dete svaki dan treba da pojede raznolike vrste mesa, ribe ili jaja kao osnovnih izvora visoko kvalitetnih proteina neophodnih za rast i razvoj. Nikako ne smemo zaboraviti mleko i/ili mlečne proizvode koje bi svako dete trebalo da konzumira minimalno 500 ml dnevno u bilo kom obliku. Mlečni proizvodi su najbolji izvor lako iskoristivog kalcijuma za razvoj kostiju i zuba, ali su bogati vitamina i ostalih minerala. Uz to sadrže laktozu – mlečni šećer koji je dobar izvor energije, a služi i za podsticaj rasta korisnih bakterija u našim crevima i olakšava apsorpciju minerala, npr. gvožđa. Danas se jogurti i neke vrste mleka obogaćuju posebno korisnim bakterijama, tzv. probioticima koje dokazano deluju tako što snaže imunitet, tj. pružaju bolju odbranu organizma od štetnih mikroorganizama. Neretko ovi proizvodi smanjuju i alergijski odgovor organizma.
Voće i povrće je važno jer, osim vitamina i minerala, sadrži i vlakna koja podstiču peristaltiku creva i regulišu varenje. Stvaraju osećaj sitosti i daju nam visokokvalitetne i brzo iskoristive ugljene hidrate, kao što su fruktoza, glukoza i skrob.

Svakodnevna ishrana
Svaki dan ponudite dete voćem. Menjajte voće da detetu ne dosadi uvek jedna te ista vrsta voća, ali i način serviranja: voće ili voćna salata bez šećera, voćni frape i sl.
Povrće kao salata ili skuvano svakodnevno ponuditi dve različite vrste povrća. Menjajte povrće i način pripreme: krem supe, skuvano, pire od povrća, variva ili gulaši s povrćem, takođe povrće možete da narendate u lazanje i špagete bolonjeze (npr. narendajte tikvice i šargarepu, jer se to neće osetiti).
Nemasno meso – svaka vrsta mesa je dobrodošla, i suprotno mišljenju, crveno meso je jako zdravo ali ni s jednom vrstom mesa ne treba preterivati. Od četiri dana u nedelji složite razne vrste mesa, a preostale dane ostavite za ribu ili jaja ili jedan dan bez mesa, ali sa mahunarkama. U meni obavezno uvrstite plavu ribu (idealno bi bilo jednom nedeljno) kao najvažniji izvor omega 3 masnih kiselina.
Žitarice, pahuljice – svaki dan za doručak, ručak i večeru dobro je ponuditi žitarice u nekom obliku, jer su izvor ugljenih hidrata koji se polako oslobađaju u organizmu i dugo nas drže sitima. Ugljeni hidrati su ujedno i naše gorivo, pa bi trebalo da ih najviše koristimo od svih nutrijenata (pored proteina i masti). Prednost treba dati kombinaciji različitih žitarica umešanih u ukusne muslije ili integralnim verzijama pahuljica za doručak. Za ručak su to pirinač, proso, integralna testenina, a za večeru lako varljivi griz ili rezanci. Nemojte da zaboravite ni žitarice kao što su raž, proso, amarant.

Voda
Deci je potrebno šest do osam čaša vode tokom dana. Voda deci uvek treba da bude dostupna – kod kuće, u vrtićima i u školi tokom nastave ili odmora.

Zdrava užina
Po pravilu je to voće ili voćni jogurt, kao i voćne salate ili frape (zato što deca ne jedu voće za doručak). Ukoliko je doručak bio slabiji, uz voće mogu ići i žitarice. Popodnevni međuobrok veoma zavisi od toga gde je dete ručalo i šta je ručalo. Neka to bude manja porcija ručka zajedno s roditeljima ili ponovo servirano voće. Dete se može počastiti u ovo doba i nekim desertom: puding, palačinka, sladoled s voćem i sl.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *