Prezahtevni roditelji – nesretna deca

Velika očekivanjaNažalost, takvi roditelji ne mogu uskladiti svoje ciljeve s detetovim mogućnostima, opterećuju ga prevelikim očekivanjima i zahtevima i stalno teže spoljnom efektu: dobroj oceni, uspehu.

Volim te zbog tebe

Zbog konflikta između roditeljskih maštanja o detetu i detetovih sposobnosti i talenata, dete postaje žrtvom roditeljskih očekivanja. A još je gore ako samo dete prihvati ta očekivanja pa i samo počne postavljati previsoke zahteve pred sebe. Takva deca postaju perfekcionisti, u svemu moraju biti najbolji, a ako nisu pojavljuju se psihosomatske smetnje (stomačne, glavobolje). Njihovi roditelji često za sebe navode da nisu oni ti koji teže uspehu, već da dete ima previsoke aspiracije, što je često i tačno, jer je dete vrlo rano naučilo prepoznati očekivanja i zahteve roditelja te se u želji za roditeljskim prihvatanjem tome pokoravalo.
Ne želim ili ne mogu

Ako roditelji ne prihvataju i ne vrednuju dete zbog njega kao osobe, nego ga vrednuju i procenjuju kroz njegove uspehe, odnosno koliko su u stanju njih kao roditelje učiniti sretnijima i zadovoljnijima, deca mogu reagovati depresijom, anoreksijom, stalnom anksioznošću. Preterana težnja roditelja za uspešnim detetom može biti znak njihove nesigurnosti i neostvarenih ambicija. Njihovo dete nema dozvolu za slabije ocene, za neuspeh; roditeljske poruke su: “Ti to možeš, ali nećeš. Ne trudiš se dovoljno.” A istina je zapravo da deca žele, ali ne mogu.

Neka deca na poruke roditelja “Sve smo ti omogućili, imaš više nego druga deca jer smo se mi žrtvovali za tebe, a ti svejedno ne uspevaš” postaju autodestruktivna, kažnjavaju se, samoozleđuju se, neki pokušavaju suicid jer se nikako ne mogu odužiti roditeljima za velikodušnost i požrtvovnost.

Otkrijte i razvijajte talente

Roditelji moraju usmeriti decu na ono za što imaju sklonosti i sposobnosti, za što su razvojno zreli i sposobni, a ne na ono što je roditeljsko očekivanje ili je iznad dečjih mogućnosti. Moraju pokazati poštovanje i interes za ono što dete radi čak i kad misle da je to nevažno. Dobar roditelj će motivisati i potsticati dete da se razvija postepeno, a neće ga terati da bude savršeno. Dobar roditelj će iskoristiti uticaj da pozitivno motiviše svoje dete, pa će zajedno s detetom istraživati razne mogućnosti koje su pred detetom. Pri tome će voditi računa o detetovim razvojnim i emocionalnim potrebama i neće biti usmeren na zadovoljenje vlastitih potreba kroz svoju decu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: