Prva kuća za posebne porođaje

Osim klasičnog rađanja bebe u ležećem položaju i carskog reza, postoji mogućnost da se žena porodi fiziološkim putem, da to uradi u vodi ili u kućnim uslovima

Manje od 10 odsto žena u Srbiji odlučuje se na porođaj nekom od metoda fiziološkog porođaja onako kako su žene nekada porađale

Donošenje deteta na svet za žene je najlepši trenutak u životu, ali za mnoge od njih i velika trauma koje se prisećaju celog života. Zbog neprijatnog iskustva u porodilištima ima onih koje se ne odlučuju na rađanje više dece, dok žene koje ipak žele proširenje porodice biraju vraćanje prirodnom porođaju i načinima ublažavanja bolova bez upotrebe medikamenata.

 

Neke ankete pokazuju da se manje od 10 odsto žena u Srbiji odlučuje na porođaj nekom od metoda fiziološkog porođaja onako kako su žene nekada rađale, kada nije bilo porodilišta. Osim klasičnog rađanja bebe u ležećem položaju i carskog reza, kod nas postoji mogućnost da se žena porodi fiziološkim putem, da to uradi u vodi ili u kućnim uslovima. Izbor načina porođaja postoji u pančevačkom porodilištu, koje je, prema nekim anketama, među najboljima u Srbiji.

Kako objašnjava dr Vladimir Vajs, načelnik porodilišta u bolnici u Pančevu, akcenat je stavljen na to da se žena prilikom takozvanog nemediciniranog porođaja nalazi u položaju suprotnom nego do sada – čuči, stoji, naslanja se na kolena i laktove i to onako kako joj u određenom trenutku odgovara.

– Dobili smo podršku pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo da napravimo pilot projekat za nemedicirani porođaj, odnosno formiranje Centra za fiziološke porođaje. Pozitivan stav prema porodilji je najvažniji, da se ona tokom trudnoće upozna sa porodilištem i osobljem koje će je porađati. Odlično je kada žene imaju mogućnost akupunkture, masaže, akupresure ili tople kupke tokom porođaja, ali važno je i da se ženi omogući kućna atmosfera. Nije bitno da li se porađa stojeći ili ležeći, važno je da joj to prija, kao i da nije zakovana za krevet ako to ne želi. Vreme porođaja je skraćeno za nekoliko sati, a psihološki aspekt je veoma dobar za ženu. Cilj je vratiti se izvornom porođaju, zna se kako su se recimo naše bake porađale i da dobijemo zdrave i prave bebe – kaže dr Vajs.

Naš sagovornik kaže da, na primer, u Holandiji žene gotovo nikad ne dolaze u porodilište, da se u Engleskoj žena sreće sa akušerom tek onda kada ima komplikacije sa porođajem, a babica je ta koja vodi celu trudnoću, pregleda i šalje na analize.

– U Italiji, tačnije Firenci, trudnice dolaze u ustanove slične našim domovima zdravlja, lekari ih pregledaju, ali je tamo aktivno prisustvo babice. One obavljaju i psihofizičku pripremu za porođaj. Porodilišta u svom okruženju imaju kućnu atmosferu, a babice dominiraju vodeći porođaj od početka. To je trend u mnogim zemljama. Najviše me nervira kad čujem da je žena posle porođaja izjavila: „Pa, ja sam dobro prošla” ili „Nikad više neću da se porađam”. Činjenica je da se, kada im se nudi mogućnost izbora, one izlaze ozarene iz porodilišta i kažu: „Ja se opet vraćam” – objasnio je dr Vajs.

Naš sagovornik kaže da se zalaže za otvaranje centra gde će biti organizovana kućna atmosfera, pa bi Pančevo bilo prvi grad u Srbiji koji će dobiti Kuću za porođaje.

Kako objašnjava Divna Miljković, predsednica Udruženja babica Srbije, neke žene imaju potrebu da se porode baš kod kuće i to je nešto sasvim normalno u nekim zemljama, recimo u Holandiji. Ona je izrazila očekivanje da će porođaji u kući vremenom postati javniji, jer je činjenica da su se trudnice oduvek porađale u kućnim uslovima, bilo slučajno, bilo namerno.

– U kući se najviše porađaju vegetarijanke, žene koje se hrane makrobiotičkom ishranom i one koje se bave jogom. Većina njih živi u Beogradu i reč je o trudnicama koje streme ka zdravom načonu života. Čini mi se da su više zainteresovane žene koje dolaze iz inostranstva, kao i one koje su ranije imale traumatično iskustvo prilikom rađanja deteta. Cilj je posmatrati i podsticati prirodni proces porođaja, nakon čega odmah treba da usledi dojenje beba. Odgovornost ovog načina porođaja dele i babica i porodilja – naglasila je Miljkovićeva.

U našoj zemlji jedino beogradski Kliničko-bolnički centar „Zvezdara” poseduje specijalizovanu kadu za porođaje u vodi. Prema rečima dr Aleksandre Mladenović, načelnice porodilišta u ovoj ustanovi, da bi žena mogla da se porodi u vodi moraju takozvani cervikalni i bris iz vagine da budu ispravni, a važno je i da je trudnica zdrava i da nema neko kardiovaskularno oboljenje.

– Temperatura vode u kadi gde se žena porađa je 37 stepeni, a cilj je da toplina tečnosti širi krvne sudove. Ovakav postupak ubrzava otvaranje grlića materice i porođaj i čini ga bezbolnijim. Tu su i mlazevi đakuzija koji imaju funkciju masaže. Ideja je da žena zatim izađe iz kade i porodi se na porođajnom krevetu, mada ima i onih koji na lični zahtev ceo porođaj obave u kadi. Tokom njenog opuštanja u vodi, bebi se posebnim uređajem mere otkucaji srca. Žene su za ovaj način porođaja zainteresovane u naletima, a sve zavisi od toga koliko su obaveštene – istakla je dr Mladenović.

Ukoliko se žena ipak odluči za klasičan porođaj u bolnici sve češće se odlučuje za uzimanje epiduralne anestezije, a neke bolnice omogućavaju i da tate prisustvuje porođaju i na taj način pruže podršku mamama.

D. Davidov-Kesar

Izvor: politika.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: