Serklaž – šta je i za šta se koristi?

Serklaž (podvezivanje grlića) direktno utiče na bezbedan dalji tok i krajnji ishod trudnoće.

U drugom trimestru trudnoće, pored dopunskog skrininga na anatomske anomalije ploda, neophodno je da se uradi i adekvatan pregled cervikalnog segmenta. U svetu se danas mnogo veći značaj pridaje ultrazvučnoj dijagnostici pri proceni cervikalnog segmenta nego kliničkom pregledu. Na ovaj način se endovaginalnom sondom, kao i transperinealno, dolazi do preciznije procene dužine (u milimetrima), za razliku od manuelnog pregleda, pri kome se procenjuje vaginalni deo grlića. 

Postavljanje serklaža

Ovaj pregled podrazumeva, pored procene dužine cervikalnog segmenta, i pregled kompetentnosti unutrašnjeg ušća grlića, kao i položaj posteljice u odnosu na unutrašnje materično ušće. Na osnovu dobijenih parametara, lekar donosi odluku o izboru pravog tretmana za buduću majku. 

Ukoliko se na osnovu dobijenih parametara postavi dijagnoza cervikalne nekompetentnosti – bilo da je kongenitalna ili stečena (posle konizacije i drugih intervencija), postoji apsolutna indikacija za plasiranje serklaža, i to bez kontrolnih ponovljenih merenja. Serklaž (podvezivanje grlića) direktno utiče na bezbedan dalji tok i krajnji ishod trudnoće, pa ga je neophodno plasirati kod cervikalne inkompetencije, sa ili bez dilatacije (proširenja) unutrašnjeg ušća. 

Kontrolni pregledi

Ukoliko se ustanovi relativno skraćenje cervikalnog segmenta, ultrazvučni kontrolni pregledi na dve do tri nedelje, kao i apsolutno mirovanje – su prava terapija. 

Procena cervikalng segmenta (vaginalnom sondom, kao i transperinealno), bila je predmet dikusije medicinskih stručnjaka u svetu. Urađeno je dosta studija, pa se kao zaključak nametnuo stav da je kod pacijentkinja sa relativno skraćenim cerviksom (otvorom grlića materice) – uzastopno merenje grlića, kao i promena dužine između dva merenja, jasan faktor koji ukazuje na preterminski porođaj. 

Kao graničnu vrednost cervikalnog segmenta, doktori navode 20-25 milimetara od 18. do 20. nedelje gestacije, kada je indikovana dalja striktna provera na dve nedelje. U zavisnosti od nalaza pri ponovljenom merenju, procenat prevremenog porođaja je bitno različit. Ukoliko je došlo do skraćenja cerviksa, porođaj se pre 37. nedelje gestacije (n.g.) događa u 60 odsto slučajeva, dok je pre 34. gestacione nedelje u 28 odsto slučajeva. Ako se dužina cervikalnog segmenta ne menja, porođaj pre 37. n.g. se procenjuje na 26,2 odsto, dok je pre 34. n.g. u 11,6 odsto slučajeva. 

Opasnost od bezbolnog otvaranja

Kao važan faktor u pouzdanosti izvedenih zaključaka, potrebno je naglasiti da su studije rađene na velikom uzorku pacijenata. Ako ovo ne spada u „standardni paket“ pregleda vašeg ginekologa, insistirajte na tome. U suprotnom, može doći do tzv. neme dilatacije (silent dilatation) – potpuno bezbolnog otvaranja unutrašnjeg ušća, a ukoliko to stanje nije rano dijagnostikovano i blagovremeno tretirano, dovodi do neželjenog kasnog pobačaja ili preranog porođaja. 

Rana dijagnostika i blagovremen tretman su osnovni postulati savremene medicine. Stoga treba znati da ovaj pregled, koji traje vrlo kratko i potpuno je bezbolan, može u velikoj meri da promeni tok vaše trudnoće.

Pišu: Dr Aleksandar Dmitrović, spec. ginekologije i akušerstva;
Docent Dr sci med Tihomir Mihailović, spec. radiologije

Foto: Simona Balint

Izvor: blic.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: