Mnogo pitanja, a taman ste se uhodali sa podojima.

Definitivno postoji toliko mnogo saveta da majke ne znaju na koju stranu da se okrenu. Dok ćete na jednoj strani biti kritikovani jer ste već uveli određene namirnice sa druge strane će vas kritikovati jer ste zakasnili sa davanjem pa dete neće pravilno da se razvija ili neće nikada ni prihvatiti neku hranu. Ide se toliko daleko da se kaže da dete mora da se nauči na vreme da žvaće jer ako ne krenete u određenom dobu dete neće nikada ništa hreti da žvaće.

Ima li logike u tome? Da li stvarno majke misle da dete neće hteti da žvaće nikada ako se ne krene sa čvrstom hranom u određenom uzrastu? Naravno da nema istine. Sva deca kad tad prihvate manje ili veće količine hrane nevezano za to kada im je čvrsta hrana prvi put data. Većina dece je probirljiva. Neko voli jednu vrstu namirnica neko drugu. Neke namirnice se prihvate pre neke kasnje, a neke nikada.

I svi opet idemo dalje, živimo, hranimo se, volimo ili ne volimo da jedemo neku hranu.

Šta je to dohrana odnosno čvrsta hrana?

Dohranom se smatra sve što nije mačino mleko i što se uvodi detetu u ishranu kao dodatak majčinom mleku. Pre svega misli se na žitarice, voće, povrće, meso…u raznimoblicima, a u početku je to najčešće u obliku kašice.

Kao što i ime kaže to je čvrsta hrana (manje ili više) i koristi se kao do-hrana odnosno kao dopuna podoju koji dete ima.

Kada krenuti sa davanjem čvrste hrane?

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije sa uvođenjem čvrste hrane kreće se kada dete ima oko 180 dana starosti odnosno oko punih 6 meseci. Da bi dete počelo da se hrani čvrstom hranom potrebno je da se ispuni nekoliko uslova:

• dete može sedeti samostalno
• izgubljen je refleks kojim dete automatski gura jezikom hranu iz usta
• pokazuje spremnost na žvakanje
• beba ima nekoliko zubića (najčešće ih do uzrasta 6 meseci imaju, mada ima onih kojima izađu i kasnije, svakako treba krenuti na vreme sa hranom ali prilagođenoj malim bezubim ustima)
• može samo da kordiniše pokrete stavljanja hrane u usta
• povećan zahtev za dojenjem koji se ne može povezati s bolešću, izlaženjem zuba ili promenama obiteljske rutine

Kako se uvodi čvrsta hrana:
• Uvodite jednu po jednu novu namirnicu da bi se dete priviknulo na nov ukus.
• Napravite razmak od četiri dana između uvođenja nove vrste hrane, sedam dana ako je dete sklono alergijama, da biste mogli utvrditi uzrok moguće alergijske reakcije. Kod dece koja su već pokazivala znakove alergije ili čiji su roditelji alergični na hranu, uvođenje mora biti sporije i opreznije.
• U početku dajte detetu vrlo male količine hrane (1-4 kašičice) i postepeno povećavajte količinu.
• U hranu za dete ne stavljate so, začine, niti šećer.
• Oblik hrane  (pasirana kašica, gnječeno, seckano…) prilagodite detetu.
• Kašice se daju uvek kašikom, a tečnost iz čaše ili šolje sa kljunom. Nikako flašicom jer je njeno uvođenje nepotrebno. Jako lako se dešava da dete počne da odbija podoje zbog uvođenja flašice sa vodom, čajem, sokom…

Šta uvoditi i kojim redosledom?

O ovome je najbolje posavetovati se sa pedijatrom jer se jako često menjaju preporuke kada se koja hrana uvodi.

Ne žurite sa uvođenjem velikog broja obroka. Dovoljno je da za početak imate jedan obrok čvrste hrane, kako bi se dete naviklo na nove ukuse i teksture, uz koje će imati i podoje kao i pre. Za početak čvrsta hrana ide uz obavezan podoj koji je sastavni deo obroka. Neka deca više vole da sisaju pa dopune obrok čvrstom hranom dok druga više vole da prvo dobiju čvrstu hranu pa podoj. Možete raditi onako kako je vama prijatnije.

Vremenom kada dete počne jesti veće količine čvrste hrane u okviru obroka uvedite i drugi.

Podoje nemojte isključivati prebrzo već jedan podoj ukinite tek kada dete počne da jede pun obrok čvrste hrane. Kako raste broj obroka tako će se polako smenjivati čvrsta hrana i podoji. Sve do punih godinu dana podoji su i dalje važni jer obezbeđuju velik procenat hranljivih, gradivnih i imunoloških sastojaka. Čvrsta hrana treba da preovlada u odnosu na podoje tek sa detetovih navršenih godinu dana kada podoji postaju dodatak detetovoj raznovrsnoj ishrani. Da li će nakon navšenih godinu dana dete imati dva podoja na dan ili više zavisi od deteta do deteta.

Da li dete mora da pije kravlje mleko kada napuni godinu dana?

NE. Potpuno je nepotrebno detetu davati kravlje mleko, a pogotovo ako dete još uvek sisa. Majčino mleko je više nego dovoljno uz ostale namirnice.

A šta ako dete napuni šest meseci i ne želi prihvatiti kašastu hranu?

Ne žurite, ne pritiskajte dete da mora jesti. Vaše je da budete dosledni i da ponudite, a dete će prihvatiti vremenom. Neka deca rado prihvataju kašastu hranu, druga više vole gnječenu, a ima i dece koja prihvataju samo seckanu hranu koju sama stavljaju sebi u usta.

Potrudite se da obrok bude uvek na istom mestu u isto vreme,poželjno je sa ostalim članovima porodice kako bi steklo dobre navike.

Šta o uvođenju čvrste hrane kaže Svetska zdravstvena organizacija pročitajte ovde: Uvođenje čvrste hrane kod dojene dece preporuke Svetske zdravstvene organizacije

autor: Tereza Kiš Miljković “Moja podrška dojenju