Uslovljavanja jaslica zasnovana na činjenici da dete sisa: “Da su znali da sisa, ne bi ga ni primili.”

foto: charans.in
foto: charans.in
Uz odobrenje ove majke koja mi se javila za pomoć objavljujem njen slučaj iz jaslica. Ovo nije nažalost ni prvi, a volela bi da bude poslednji put, da se majke koje doje dete koje ima više od 12 meseci primoravaju na prekid dojenja u pojedinim ustanovama. Ko daje autoritet pojedinim vaspitačicama da se ovako ponašaju i da uslovljavaju majke na prekid dojenja njihovog deteta? Da li znaju koje su preporuke Svetske zdravstvene organizacije za dužinu dojenja dece? Da li znaju šta dojenje predstavlja za dete starije od 12 meseci? Da li znaju koliko i na koji način prestanak dojenja utiče na zdravstveno stanje deteta, na emocionalno stanje deteta kao i na sve ostale aspekte života jednog deteta tog uzrasta? Ili ne znaju ili im treba doedukacija na ovu temu ili su jednostavno neodgovorne.
Da se vratimo na konkretan primer:
“Dobar dan. Imam veliki problem koji je dosta hitan. Imam dečaka od sedamnaest meseci. Dojim ga od prvog dana. Kad su pokušali da mu daju dohranu prvog dana u porodilištu, pljunuo je. Rekle su mama on vam je sit. Tad još nisam bila sigurna da li vuče dobro. Uglavnom jos u porodilištu je, posle početnog gubljenja u težini počeo da napreduje.

Sa dva meseca je imao osam i po kila. Nikad nikakvih problema nisam imala i to je to.

E sad, on i dalje sisa. Pre mesec dana je krenuo u jaslice. Teško se adaptira, zahtevan je i traži pažnju. Jedna vaspitačica je rekla da je razmažen. Suludo je da beba od godinu i četri meseca bude razmažena al šta da odgovorim…. one mi čuvaju dete.

U petak su mi rekle da ga ne dovodim dok ne prekinemo dojenje, jer one ne mogu da izađu na kraj sa njim. I da ode nedelju dana kod babe i dede.

Moje pitanje je, da li da prekinemo dojenje, može li to biti problem za adaptaciju? Da li one smeju tako da me uslovljavaju? I na kraju da li da ga uopšte šaljem više u jaslice?

Ja bi da on ide u jaslice ali bi i da ga dojim, a opet ne bih da ide i da crkava plačući. Šta da radim? Da napomenem da sam samohrana majka. On je od rođenja bio samo sa mnom.

On je jedino dete u jaslicama koje sisa, a da su znali da sisa, ne bi ga ni primili. Reči glavne vaspitačice. Pritom on ne traži da sisa preko dana, samo uveče i ujutro. Lepo jede u vrtiću, lepo zaspe. Veći je problem što on traži pažnju. E sad ako one nisu dorasle situaciji to je njihov problem. Ja svoje dete odgajam sa puno ljubavi i posvecenosti.

On ima sva prava i ja se trudim da odgovorim na sve njegove zelje i potrebe.

Ali da je diskriminisan jeste. I to mi smeta.

E da, čula sam za slučaj da su jednoj ženi kojoj dete treba uskoro da krene, u pitanju je drugi vrtić, naglasili da mora da prekine sa dojenjem tako da moj slučaj nije izuzetak već nažalost pravilo.
Puno pozdrava

Dojenje, pogotovo deteta ovog uzrasta koje sisa samo ujuto i uveče, bez bilo kakvih dnevnih podoja, znači da je naviklo da bude ceo dan bez podoja, NIJE razlog da se ovako bilo ko ponaša prema detetu i da uslovljava prisustvo deteta u jaslicama samo ako prekine dojenje. Sve i da sisa i preko dana isto bi bilo. Uz saradnju sa majkom dete bi se prilagodilo novom ritmu bez potpunog prekida dojenja.
Dete ima pravo na podoje i to ne sme da bude uslov za prisustvo deteta u kolektivu. Promena sredine, kao ova koja je vezana za jaslice, predstavlja jako velik korak za dete sisalo ono ili ne, a posao vaspitača bi koliko ja znam trebao da bude da detetu olakša prilagođavanje na drugu sredinu, da mu pruži sigurnost pre svega, a ne da se izdvaja iz grupe.

Zašto su pojedine ustanove koje trebaju da brinu o deci ovako rigorozne i protiv dojenja?

Za one koji se pitaju zašto dojiti dete starije od godinu dana preporučujem da pročitaju ovaj tekst: “33 razloga zašto dojiti dete starije od godinu dana

4 thoughts on “Uslovljavanja jaslica zasnovana na činjenici da dete sisa: “Da su znali da sisa, ne bi ga ni primili.”

  • 12/10/2016 at 07:33
    Permalink

    Pozdrav. Ja sam bila u sličnoj situaciji. Dečak od 18m je krenuo u jaslice i još je dojio. Obavestila sam med sestre, vaspitacice, nikakvih problema nije bilo. Cakvise su me u tome i podržale. Dojio je do 28 meseci, nezavisno od jaslica i mog posla. Dakle nije sistem kriv, već vaše vaspitacice. Meni da su branili i da su mi se ovako kao Vama obratili, uh napravila bih haos. Naoruzajte sa strpljenjem i istrajte u svojoj odluci, ako ne , želite se glavnoj predškolskog ustanovi. Imate svako pravo na to. Pozdrav.

    Reply
  • 29/09/2017 at 13:43
    Permalink

    Pozdrav, slicnu situaciju imam sada. Cerkica od 22 meseca je krenula na privikavanje u vrtic. Jos prvih dana me je jedna od vaspitacica pitala da li dete sisa i posavetovala me da prestanemo sa tim. Ja ne zelim da prestanem sa dojenjem ali zelim da mi dete ide u vrtic. Inace lepo jede, ali sam primetila da trazi vise paznje od vaspitacice, hoce da se grli i mazi kod nje. Dovoljan je stres sto je krenula u kolektiv jos i podoj da joj ukinem…. bas ne zelim to da joj priredim. Mislim i da je problem sto imamo malo vrtica i puno dece u grupi. pa vaspitacice ne mogu svima da se posvete. A vaspitaca ima puno na birou. Ali ovoj drzavi su izgleda drugaciji prioriteti, na zalost.

    Reply
  • 29/09/2017 at 22:51
    Permalink

    Nas su uslovili u privatnom montesori vrticu da prekinemo sa dojenjem pre nego sto krenemo. Nisu direktno ali su nas zaplasili sa mogucim teskocama u prilagodjavanju i socijalizaciji sa drugom decom. Odlozili smo upis mesec dana, devojcica je u tom trenutku imala 28m i odvikavanje od sike je proslo lako ali sam bila jako nesrecna sto sam to uradila jer me je neko uslovio..

    Reply
  • 14/12/2017 at 09:18
    Permalink

    I nama su savetovali prekid dojenja na roditeljskom pre upisa, ali ja nisam poslusala. Curica je krenula sa 16 meseci i dojila na zahtev. Kad je nesto muci i do desetak podoja po danu. Adaptacija je isla polako. Tek je krajem cetvrte nedelje ostala na spavanju, zahtevna je i trazi paznju ali mislim da je to do deteta a ne do dojenja. Jednostavno je takva bila i pre vrtica. Nisam zelela da joj stvaram dodatni stres jos zbog prekida dojenja. Evo sad ide petu nedelju i sve je bolje. Ona zna da mleka ima samo kod mame i tamo i ne trazi. A cak i kad dodjem po nju ne zavlaci odmah ruke, tek kad pocnemo da se skidamo kod kuce. Mislim da nam je s jedne strane bilo i lakse sto doji jer kad dodjemo kuci tako se pomazimo, ona mi veruje, zna da sam tu i kod kuce je veselo dete, raspolozeno, nikakva promena ponasanja.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: