Velike rane na srcu imam, a vreme da vratim ne mogu

dojenjeDraga Tereza,

I ja sam jedna od majki koje imaju traumu od dojenja sa prvim detetom. Nisam imala podršku nikakvu, kako ko dođe (od najbliže rodbine) kreće sa savetima. Ne držiš dobro dete na dojci, onda je beba imala zelenu stolicu pa zatim popila 20ml vode što je bio signal da je gladan-tad sam doživela stres i isplakala reku jer je moje dete gladno, a ja nemam mleka, nikada mi dojke nisu bile “pune” i čvrste već uvek mekanije-odmah je bilo da ne nadolazi mleka dovoljno. Onda polemike da li je mleko dovoljno “masno” ili nije. Dalje, beba mi preko dana nije spavala duže od pola sata-sat, odmah su krenuli da je gladan jer ne spava 3 sata.

I vrhunac svega je kad je počeo da plače i odbija dojku, a sve zbog toga što mu je bio zapušen nosić, a ja to nisam znala ni primetila, a niko mi nije ukazao na to. Par dana posle toga zavrsili smo sa bronhiolitisom i upalom pluća i savetom pedijatra, citiram doktorku “Pređite na dohranu i nemoj da te grize savest, ni ja moje nisam dojila i ništa im ne fali. Kad napune 20 mislićeš da ih nisi dobro vaspitala, sad zbog dojenja, uvek je nešto tako da ti to ne gine, što pre prevaziđeš biće ti lakše”

I tako je moje mleko stalo za 2 dana od silnog stresa, traume i dobronamernih saveta, a beba sa 5 nedelja prešla na dohranu.

Od supruga nisam imala razumevanje i on je jako teško podneo to, čak me i “osudio” što je mene dodatno slomilo pa sam kroz te preteške trenutke prošla sama i to su veliki ožiljci na mom srcu. Jako mi je bilo krivo i žao što nisam prošla kroz školu za trudnice i što se nisam informisala na pravi način i potražila stručnu pomoć oko dojenja.

Sin će uskoro napuniti 3 godine i jako je osetljiv i bolešljiv često, i svaki put isti komentar okoline “To je zato što ga nisi dojila”. Velike rane na srcu imam, a vreme da vratim ne mogu…

Ali ono najlepse je sto sam saznala pre par dana da sam trudna i sledeće godine očekujemo drugu bebu tako da mislim da ću biti na vezi sa Vama dan i noć samo da prebrodim taj prvi mesec i da dojenje krene kako treba jer ja znam da ja to mogu.

Hvala unapred i izvinite na malo duzoj poruci, ali nikome do sad nisam imala prilike da na ovaj način ispričam svoju priču zvanu Dojenje

Veliki pozdrav, Milica

One thought on “Velike rane na srcu imam, a vreme da vratim ne mogu

  • 12/12/2016 at 22:02
    Permalink

    Budi hrabra, uporna i odlucna. Ne verujem da ces i sada imati vecu podrsku, ali ako si resila – ne odustaj. Veoma je vazno da jos u porodilistu insistiras na svom mleku kao jedinoj opciji… Neka se ljuti koliko ko hoce, to je njihov “posao”, kao i dezurne Savete. Nemoj da te iznenade i komentari tipa “sa prvim ti mleko nije valjalo, sto uopste pokusavas”.
    Od Tereze i svih nas ovde imas ogromnu podrsku, i nema razloga da ne istrajes u svojoj odluci ?

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.