Šta sve bebe znaju?

Bebama je teško odoleti, raznežimo se samo od pogleda na bezubi osmeh, a miris bebe jedan je od najlepših na svetu… Ali, bebe nisu samo slatke, nego i pametne. Svašta znaju, samo je naučnicima trebalo vremena da nađu način da to otkriju.

Evo šta sve bebe znaju.

foto: kidspot.com.au

Već sa deset meseci bebe umeju da odrede ko je u nekoj situaciji “glavni”. Tokom eksperimenta prikazivane su im scene interakcije “malih” i “velikih” objekata. Kada bi se “veliki” sklonio “malom” sa puta, bebe su duže i zainteresovanije gledale scenu, što ukazuje na činjenicu da su bile iznenađene takvim razvojem događaja. Kada bi se “mali” sklonio sa puta “velikom”, njihova pažnja trajala je znatno kraće jer je takav sled – očekivan.

Rezultati ove studije objavljeni u magazinu Science ukazuju na to da bebe razumeju društvenu hijerarhiju već u najranijem uzrastu, i povezuju “veličinu” sa time ko je “nadležan”. Ovi nalazi potvrđuju tezu da se rađamo sa osnovama socijalne inteligencije, a da zatim tu veštinu tokom života manje ili više uspešno nadgrađujemo, prenosi Live Science.

Pre nego što nauče da kažu “mama” ili “tata” bebe nepogrešivo tumače emocije pasa. Studija iz 2009. godine pokazala je da bebe već sa šest meseci pravilno povezuju zvukove “neprijateljskog režanja” i “prijateljskog cviljenja” sa fotografijama pasa u odgovarajućem raspoloženju.

“Emocije i njihovo tumačenje su jedna od prvih stvari koje bebe ‘pokupe’ po rođenju”, kaže Ros Flom, profesor psihologije na Brigam univerzitetu u Juti, koji je sproveo ovo istraživanje čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Developmental Psychology.

Bebe razumeju i raspoloženja i emocije ljudi koji su im bliski. Iako još ne govore, nepogrešivo će osetiti kad je osoba koja im je bliska tužna. Već sa pet meseci umeju da razlikuju tužne i vesele melodije koje im se puštaju, navodi se u studiji objavljenoj u magazinu Neuron 2010. godine. Sa devet meseci već identifikuju tužan ton Betovenove Sedme simfonije u nizu više veselih pesama.

Kad smo već kod muzike, treba dodati da se bebe rađaju sa sjajnim osećajem za igru kojem uglavnom ne mogu da odole. Ne samo da im je sluh “naštelovan” za muziku, već su u stanju pokrete da koordinišu sa taktom melodije koja im se pušta, navodi se u studiji.

Da bi testirali igračke sposobnosti beba, psiholozi su im puštali snimke klasične muzike, kompozicija kod kojih je primaran ritam i govora. Reakcije beba su snimane, zatim su snimke analizirali baletski igrači.

Ispostavilo se da bebe mrdaju ruke, noge, torzo i glavu mnogo intenzivnije kada im se pusti muzika nego snimak govora. Rezultati objavljeni u magazinu Proceedings of the National Academy of Sciences, sugerišu da je sposobnost za ples urođen ljudima.

Osim toga, ispostavilo se da bebe odlično razlikuju veselu od tužne muzike. Kad im se pusti živa, vesela muzika, odmah počinju da “igraju”, tapšu i da se smeju, ali kad im se pusti neka setna melodija, bebe se uozbilje i deluju odsutno. Ipak, čim im se ponovo pusti vesela melodija, vraća im se osmeh na lice.

Već sa šest meseci bebe imaju razvijen osećaj za dobro i loše. Tokom istraživanja sprovedenog na Jejlu bebama je puštan snimak tokom kojeg lutka treba da se popne uz neko brdo. Prvo bi joj pomagala druga lutka, a sledeći put bi je treća lutka gurala i otežavala joj penjanje. Snimci su im puštani nekoliko puta, a zatim su im istraživači doneli “dobru” i ” lošu” lutku.

Nijedna beba nije posegnula za “lošom” lutkom, već su sve želele da se igraju sa “dobrom”.

(MONDO)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *