Moje dojenje blizanaca :)

Moja podrška dojenju

Od prvog trenutka kad sam ugledala svoje dve lutkice poželela sam da ih prigrlim sto jače, što čvršće i da nikad ne izađu iz mog zagrljaja. Po njihovom rođenju još u porodilištu dojila sam i jednu i drugu. Na smenu. Na 2.5-3 h …. jedna beba je uvek bila sa mnom, a druga kod drugih beba pa kad treba da se siki onda mi donesu tu bebu koja je bila odvojena od mene, a odnesu ovu što je i presvučena i podojena.

Ceo tim bolnice mi je tako pomagao…. i posle kad sam se uhodala tražila sam da mi obe bebe ostave kraj mene.

Došao je i dan našeg polaska kući. Tu tek počinje akcija. Imam sina od 5 god koga sam uspešno dojila pune 2 god i uživala u svakom podoju, u kući, u parku, na ulici, u tržnim centrima. Nije bilo bitno gde važno je bilo samo to da je moje dete dobijalo siku kad god zatraži. A sad što se tiče blizanaca.

Dolazak kući i njih dve u istom krevetcu. Buđenja su bila različita. Taman jednu podojim i samo što spustim glavu eto je druga.. onda uspem da odspavam noću po 2-3 h i tako u krug.

Dojila sam bebe isključivo kad su se one budile i tražile. Nisam ih NIKAD ALI NIKAD BUDILA SAMA. spavanje njihovo u pocetku je bilo kratko, po 3 h najviđe. Vremenom se to povećcavalo.

Dešavalo mi se par puta da se probude u isto vreme pa da obe počnu da kukaju da su gladne i onda sam znala obe da ih stavim na sike i tako se umire jer budu site. Moje bekane se obično bude različito i to mi je nekako lakše… ne znam kako da opišem.. bude se različito u vremenskom periodu taman dok jedna siki eto je i druga se budi… tako da ja sad sa njihova 4 meseca stignem obe lepo da podojim i da i ja odspavam.

Nikakve jastuke nisam koristila. Isključivo u fotelji u sedećem položaju ili ležeći ali beba leži na mojoj ruci, a ja je primaknem što bliže sebi da bi lepo obuhvatila usnicama siku.

Evo i sad…jedna bekana spava već pola sata, a drugu sam sad uspavala na siki…. iskreno, one su jako dobre i mirne bebe, za razliku od sina. Nekako sam i ja spremnija i sposobnija malo više nego pre. Nemam ničiju pomoc, sama sam sa 3 dece. Suprug radi po smenama i kad dođe samo stigne da jede i okupa se, izgrli i izljubi sa decom i zaspi pa trk opet na posao. Tako da ja 24h provodim sa svo troje. Sin ide i u vrtić kad nije bolestan i baš voli da ide. Napominjem vam ovo, nemam majku a svekrva je daleko, nemam sestre, strine, tetke i ostalh rodbinu da mi pomažu. Ma nikoga. Samo nekad komšinica odvede sina u vrtić i vrati ga. To se desi jednom u 15 dana.

Ja stignem i da operem.. umesim… skuvam… opeglam… oko sina… oko supruga… a najviše oko moje dve princezice plavooke… evo one imaju sad 4.5 mes i verujte da ih dojim kad god zatraže…. i gde god zatraže. Samo namestim dobar položaj sebi jer to mi je najbitnije pored dojenja. Da i meni bude udobno dok ih dojim i uživam u tim trenutcima… tim zvukovima… to je nešsto tako neopisivo lepo… to je nešto samo moje… samo naše… ti pogledi… ti dodiri… joooojjj Božeeeeee…. nikad nisam koristila jastuke i slično. Uvek samo svoje ruke i nalazila položaje koji mi odg. Nekad se uplasim da nemam mleka jer se desi da u sred dojenja beba počne da kuka… vrišti…. aaaauuuu strasno… i ja budem uporna i vraćam je na siku… vraćam i vraćam… i tek posle par trenutaka osetim da krene mleko… budite uporne !!!! Ne odustajte… nikad pumpicu nisam koristila!!!! Samo što više na siku, forsirajte još u porodilistu. Redovno se hranite i zdravo. Unosite što više tečnosti, u mom slučaju voda, nabacila sam koji kilogram jer sam mnogo gladna posle dojenja, a nekad mi se desi da me i nesvest malo zanese jer ipak se doje dve bebice. Nadoknadim hranom i tečnošću i grudi brzo budu pune. Nekad se desi da budu i tvrde ali moje bebice brzo to izvuku.

Inače, od početka dojenja svaka beba je imala svoju siku. Recimo, jača beba je imala levu siku a slabija beba desnu siku. I onda, poto ova slabija manje vuce dam tu siku ovoj javoj bebi, da izvuce to mleko i oni brzo nadodje novo i onda opet jaču bebicu na njenu levu. Ali zna se čija je koja sika. Jedna bebica je teža za skoro kilogram od druge i nikad skoro ne bljucka posle podoja, a ova manja uvek bljucne. Hehe.

Da rezimiram, ne koristim dohrane, jastuke i slično. Uskoro ću početi sa povrćem kuvanim, a isključivo ih dojim, bilo da smo u kući, parku nekom, na ulici i slično. Svaka beba ima svoju siku a svremena na vreme jaču bebu stavim na siku gde siki slabija beba samo da bi izvukla mleka što više i da bi se stvorilo novo. Ne znam dal me razumete?!?

Desi se nekad da jednu dojim a druga plače i ne postoji mogućnost da je uzmem u naručje a onda joj pevušim dok joj seka ne završi sa dojenjem….

Još uvek spavaju u istom krevetcu i tako će biti bar do god dana jer je krevetac ogroman. Nije standardni već dosta veći. 

??❤?

Sanja Raković
Ovaj tekst je deo serijala o ličnim iskustvima žena koje su rodile blizance i manje ili više uspešno ih dojile. Na uspeh dojenja uticalo je mnogo faktora. Neki od njih mogu da se spreče, prevaziđu, izbegnu. Nadam se da će ovaj serijal pomoći da se bolje razume dojenje blizanaca.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.