Biti volonter u Grčkoj – podrška u timu savetnica za dojenje u radu sa izbeglicama

Biti volonter u inostranstvu i raditi sa trudnicama, sa porođenim ženama i bebama, sa majkama sa malom dečicom ispod dve godine a koje su sve izbegle iz svoje zemlje, najverovatnije slabo barataju sa engleskim jezikom, a sve su u potrazi za nekim boljim, sigurnijim, lepšim mestima za život… Ludost ili izazov?

foto: nurtureprojectinternational.org

Ne ulazim uopšte u njihove razloge, ko su, zašto su tu, koji im je plan i imali tu nekog skrivenog plana… Ta razmišljanja ostavljam velikim stratezima koji se bave ovim stvarima. Mene interesuju ta mala nevina bića koja se rađaju na putu, pod šatorom, na otvorenom, a ako imaju sreće u porodilištu pod uslovom da na vreme žena dođe do njega.

Volontiranje u Grčkoj?  Ludost ili izazov?

Iskreno za mene je to izazov, nešto novo, nešto od čega očekujem sticanje velikog iskustva. Iskreno se nadam da će moje angažovanje na polju volontiranja u Grčkoj biti jedna velika avantura.

Kako je sve to krenulo?

Pre nekog vremena primetila sam poziv za volontere za podršku dojenju, prijavila se i zaboravila na to. Potpuno zaboravila, misleći da jednostavno nisam interesantna organizaciji kojoj sam prosledila svoj CV.

A onda negde poslednjih dana juna meseca, dobijam mail od njih… Kreće prepiska, odgovaranje na mnoga pitanja, zakazivanje pa odlaganje intervjua putem Skajpa, pa razgovor u trajanju od za mene neverovatnih 45 minuta… Pa opet čekanje na rezultat razgovora… Stiže i mail, prošla sam i taj deo “testiranja”. Sledi detaljnije dogovaranje, oni bi da dođem već u drugoj nedelji jula, a ja u šoku… Nema šansi! Gde tako rzo, pa imam i ja porodicu, kuću, obaveze… Odlažem moj polazak za 01.avgust. Sa jedne strane srećna i zadovoljna, sa druge puna strepnje: kako će sve to izgledati, šta me sve čeka, sa kim ću deliti sobu, kako ću se snaći u stranoj zemlji, sa strancima…

Sve to lepo zvuči, ide se u timovima, obilaze se trudnice i majke, savetuje se, kontroliše kako su, kako im ide, nosi se hrana i potrepštine koje NPI zahvaljujući donatorima obezbeđuje za majke i veću decu. Radno vreme zahtevno, jedan slobodan dan nedeljno, a ostatak nedelje od 8-18h na terenu.

Kažu da obezbeđuju samo smeštaj volonterima, a za sve ostalo se volonter sam treba snaći. Ok, to će ići malo teže. Otkud meni novac za to? Treba doći do Soluna, treba poneti novac za hranu, higijenu…. Ne daj bože da se razbolim, treba uplatiti putno osiguranje… Treba ostaviti muža i decu i otići u beli svet na 6 nedelja. Prva pomisao, naći sponzora, firmu koja bi pokrila moje troškove… Nemoguća misija (mada ako neko ovo čita neću odbiti dogovor 🙂 )

Ma mogu ja to!

“Nisam sama. Tu su ljudi koji će podržati, pomoći” – uverena sam i pokušavam da ubedim sama sebe dok polako dan po dan promiče. I onda se setih da postoje sajtovi koji služe za prikupljanje pomoći za volontere, i ne samo za njih, fundraising sajtovi postoje za razne namene. Ljudi prikupljaju sredstva za ono za šta im treba, a onaj ko smatra da može i treba taj pomogne, podrži, koliko samželi, iznos nikada nije bio ograničen.

I tako pokrenem kampanju na sledećem linku: www.youcaring.com/dojenje

Krenulo je… Sa nestrpljenjem i strepnjom sam čekala i proveravala… Da li će biti uplata, da li sam dobro opisala o čemu se radi, da li će me ljudi shvatiti ozbiljno… Za manje od 24 sata pojavila se prva uplata i ne samo to već i prve reči ohrabrenja, podrške <3

O koliko mi je to trebalo u tim momentima, a za njima i druga i trećai četvrta… “Dobro je! Nisam sama!” Ima ljudi koji će me podržati i pomoći mi da odem i da mogu mirno da se opustim i radim.

U međuvremenu sam prošla više obuka, pročitala mnogo pravilnika, dokumenata, raspitala se za prevoz…

U to ime pozivam vas da pratite šta će dalje da se dešava, planiram da se redovno javljam, da napišem bar neki tekst da prikažem realnost rada na terenu koliko je dozvoljeno prema posttojećim standardima zaštite privatnosti izbglih lica.

Vi znate šta vam je činiti, što bi rekli “držite mi palčeve” da sve bude kako treba, da završim svoju misiju, pripremim se lepo, odem, vratim se u septembru sa mnogo većim iskustvom i znanjem. A za dalje, lako ćemo.

Tereza Miljković
vaša savetnica za dojenje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *