Podrška dojenju predstavlja razliku između dojiti ili ne dojiti

Draga Tereza,
Ja se nisam učlanila samo zato što nikada nisam tražila od Vas pomoć lično, dovoljni su mi bili tekstovi sa sajta kako bih rešila probleme i nedoumice ali sam Vam svejedno zahvalna do neba što ste tu i što se borite.
* *
Na današnji dan bih samo da iskažem zahvalnost.
Moje dete danas ima punih 9 meseci, ali sam danas zahvalna na tome što uspešno dojim čitavih 9 meseci. Kada se Čarna rodila, tih 9 meseci mi je delovalo kao duuugačak period i samo sam želela da ne ostanem bez mleka ili da ona prestane da sisa pre nego što napuni 9. Danas sam srećna i ponosna, znajući da mali broj žena ima tu sreću.

Zahvalna sam pre svega svojoj majci, uz čiju nesebičnu pomoć i ljubav u prvim danima po izlasku iz porodilišta ne bih uopšte ni počela da dojim. Ili bi početak bio zaista užasan, bolan, sve samo ne lep kakav jeste bio. A ona sa nas troje dece nije bila te sreće. Pre 30, pa ni pre 20 godina, uopšte se nije znalo toliko o dojenju, pa je morala da prekine posle samo 3 meseca iz straha da su joj deca gladna.

Danas se zna toliko, a opet neće svako da podeli sa vama to znanje. Tu dolazimo do druge žene kojoj sam zahvalna, a to je Tereza Kiš Miljković, savetnica za dojenje. O njoj sam čula na časovima joge, iz usputnog razgovora sa drugim budućim mamama. I baš kao što sam ja čula za nju, tako želim da čuju i druge žene. Da nisam od Tereze saznala šta su to skokovi u razvoju i kako se odražavaju na dojenje, verovatno bih prestala da dojim u samom startu.

Strašno je kada su vam dojke odjednom prazne, koliko sinoć su bile pune, beba je nervozna, stalno plače, i jedino što vam je u glavi je da je gladna, a da vi ostajete bez mleka. Taj strah ne mogu da opišem, a zna ga svaka majka. To je onaj momenat kada se posegne za adaptiranim, iz straha, iz najbolje namere, a zapravo se time podriva sav trud koji smo do tad uložile.

Jer ako sam nešto naučila od Tereze, to je onda da SVAKA MAJKA IMA NAJBOLJE MLEKO ZA SVOJE DETE I DA GA IMA DOVOLJNO. Takođe sam kod nje pročitala sto puta, a onda i iz iskustva videla da dojenje ide iz glave. Kada je majka rešena da doji i sigurna u sebe, kada ima za to i podršku okoline, samo treba da se opusti i neće biti nikakvih problema. Pod podrškom okoline mislim pre svega na informisanost ukućana.

Mi smo svi bili zabrinuti kad je Čarna prošla kroz prvi skok u razvoju i kad je delovalo da je gladna, a da ja nemam dovoljno mleka. Tada smo joj dali adaptirano. Ali ja sam te noći istraživala, čitala Terezine tekstove i rešila da osim te flašice koju je dobila više ne okusi adaptirano nikada. Ukućanima sam objasnila šta su skokovi u razvoju i tražila sam da me podrže. Da mi veruju da je mleka dosta, da nije slabo, da je sve u redu. I tu sam zahvalna beskrajno i svom suprugu koji je verovao od samog početka da znam šta radim. Čak i kad sam u samu sebe sumnjala, on je verovao. I to znači mnogo. To znači razliku između samo 3 meseca i 9 meseci, to znači razliku između dojiti i ne dojiti.

I zato mame i buduće mame, čitajte na superbeba.com sve o dojenju, ako imate problema – pitajte Terezu na fb. Iskoristite njenu volju i želju da vam pomogne, jer malo je onih koji će vam dati pravi savet. A svima vam želim da dojite dugo, koliko god da želite (ja planiram do godinu dana), jer svaka beba zaslužuje najbolje, a nema boljeg od majčinog mleka.

Ljubim vas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: