Dojenje – Mučile smo se i ona i ja malo, ali vredelo je!

Ragade, krvarenje, mastitis, antibiotici, injekcije, izmuzavanje na svaka 2h, masiranje, jedno mesec dana… Doktor mi je rekao, kad sve to konačno prođe, daću ti nešto da zaustaviš mleko, tako je najbolje za tebe.

A ja sam jedva čekala da sve prođe, da bih nastavila normalno da je dojim. Davala dohranu 5-6 dana, ali samo zbog prevelike količine lekova koje sam morala da pijem, pa sam mislila, nema veze što su svi ti lekovi dozvoljeni dojiljama, što je mnogo mnogo je. Umesto pomoći oko dojenja, savet patronazne sestre je bio: “Posle svakog podoja smućkaj joj 30ml, ako popije gladna je.”

Neko ko treba da ti pomogne da sve to uspe, da ti da savete o dojenju, predlaže ti tako nešto… Nisam joj dala, jer nije bila gladna, imalo je mleka za 5 beba i umesto mog mleka nisam želela da joj dajem ništa drugo… Plakala je zbog grčeva i moje nervoze, a ne zato što je gladna.

Sve one JA SAM ČUVALA DECU, JA ZNAM BOLJE, tetke, babe, strine, su mi pričale gladna je, gladna je, kad god beba žaplace gladna je, ne valja tvoje mleko, nemaš dovoljno, ne ume da sisa, ne ume da vuče, daj joj dohranu, daj joj flašicu, što trpiš bol, što ne prekineš da dojiš, što se mučiš…

Nisam nikog slušala, dojila sam bebu na zahtev prvih mesec dana, drugog meseca sam sredila vreme, pa dojila na 2,5-3h, u trećem je već sama shvatila kad je sita, a kad je gladna. Bez dohrane smo prevazišle i dva skoka u razvoju i jedan njen štrajk, prvo sam mislila da nemam dovoljno mleka, a posle za vreme njenog štrajka da će mleko da se smanji previše… Istrpela sam sve.

Mrvica je na rođenju bila 2700gr i prvog meseca je dodala 1500gr 😀
I sve one “iskusne” žene oko mene su zaćutale tad…

Ponosna sam na sebe, pored toliko priča sa svih strana, gladna je, nije joj dovoljno, daj joj dohranu. Pogotovo od onih ljudi koji trebaju da ti pomognu da sve uspe, a ne da ti predlažu tako nešto. Uspela sam da ignorišem sve i da slušam samo sebe, mada sam nekad i sumnjala da su možda ipak u pravu, ali čitala sam mnoge Vaše tekstove i tako rešavala svaki problem i dobijala odgovor na mnoge stvari koje su me zanimale.

Mučile smo se i ona i ja malo, ali vredelo je. Sad nema lepšeg osećaja, kad stisneš bebu uz sebe, ona te ščepa svojim malim prstićima, gleda u tebe, sisa i smeje se. Tako znam da je beba zadovoljna i da dobija samo ono što je najbolje za nju.

Divim se svim majkama koje mesecima uspesno doje, jer sam videla da to može da bude baš teško. A divim se i Vama zato što pomažete tolikim ženama. ❤

J.P.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: