dojenje
Ragade. Strah. Bolovi. Iščašenje trtične kosti. Ogromna rana od epiziotomije. Bez podrške okoline. Sumnja. Imam li dovoljno mleka ili ne ?!
Patronažna sestra mi je prilikom prve posete dala savet koje adaptirano mleko da kupim, a moje dojke prepunjene.
Od tada se njoj nikada više nisam obratila za bilo kakvu pomoć ili savet. 
Gurala sam sama. Čitala. Verovala. Mogu ja to.
Ragade sam prebrodila uz pomoć pumpice nekoliko dana. Dan i noć sam izmlazala mleko. 20ml, 30ml, 60ml, bila sam ponosna na sebe i svaku kap. Ruke su me bolele, ali nisam posegla za formulom nikada.
Stajala je tu negde na polici kao rezerva, za ne daj Bože. I ostala netaknuta.
Nailazila sam na osude okoline kako mi je beba gladna, kako nemam dovoljno mleka. Ali ja sam znala, moja beba dovoljno piški, odlično napreduje, ja radim sve kako treba.
Bilo je puno kriza, skokovi u razvoju su mi bili zastrašujući, beba je provodila 24h na dojci. Sedela sam i dojila dan i noć. Uz maženje sa bebom, muziku, omiljenu seriju, nisam stizala nekada ni da jedem. I prošlo je, a mleka je bilo u izobilju, svaki put sve više.
Radovala sam se onim trncima u grudima više nego bilo čemu drugom.
Dobila sam rano i ciklus, pa sam se suočila i sa opadanjem količine mleka pred svaki novi ciklus i u periodu ovulacije, no i to sam prevazišla savetima koje sam dobila od Tereze.
Najteže mi je padalo što sam po ceo dan sama i što je podrška najbližih izostajala.
Ali nisam odustala zahvaljujući Vama draga Tereza. To je jedina žena koja mi je davala podršku, danju, noću, kada god bih se osetila nesigurnom. Čitala sam njene tekstove kad god bi beba zaspala. To mi je davalo snagu.
Svaki skok u razvoju sam spremno dočekala.
A bilo je i onih kriza dojenja kada sam jako sumnjala u sebe, ali i to je prošlo.
Moja devojčica sisa već godinu dana i ne nameravamo prestati još dugo.
Svaki podoj mi je i dalje najveća radost.
Ono što bih mamama budućim rekla jeste da je za svaki podoj potrebno da budete smirene, opuštene, u položaju koji i bebi i vama najviše odgovara, gde podoj ne boli, a mama uživa. I sve kreće iz glave. Svaki početak je težak, ali ako imate volju i želju da svoje čedo dojite, nema te prepreke i problema koji će vas sprečiti.
Ja kažem sebi, dala sam svojoj bebi zdravlje za ceo život, ponosna sam i na sebe i na nju.
A vama Tereza od srca hvala što ste verovali u nas dve.
Idemo dalje, dokle god moja devojčica bude želela.
Veliki pozdrav svim mamama.
Sanja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.