Iza nas je jedanaest meseci, akcija podrške dojenju na javnom mestu i dalje traje. Pre par dana trudnice, majke, bebe, deca, očevi… izašli su da se okupe u svojim gradovima da pruže podršku dojenju na javnom mestu.
Dvanaest mesečnih okupljanja… neka brojnija, neka manje brojna, ali po meni sva jednako uspešna. Zašto? Jednostavno zato što je dojenje na javnom mestu, bez obzira da li se radi o nekoj javnoj površini poput parka, muzeju, kafeu, izletištu… i dan danas nešto što se pre svega retko viđa, a sa druge strane i kada se vidi uglavnom nešto od čega se okreće glava na drugu stranu.
Ono što bi ja volela da verujem je da se radi o okretanju glave na drugu stranu kako bi se majka u tom trenutku osećala opuštenije jer je niko ne gleda ali sa druge strane anonimni komentari na internet sajtovima ukazuju na to da se na dojenje još uvek, nažalost, gleda kao na nešto sramno, seksualno i jako nepristojno. Da li su oni koji imaju ovakve komentare u pravu? Ostaviću da svako od vas koji čitate ovaj tekst donese svoj zaključak.
Dojenje je prirodno, dojenje je potrebno, dojenje je zdravo! To je cela filozofija. Nema tu ni eksponiranja, ni seksualizma, ni kompleksa ni problema… Prihvatite da je dojenje ono što nam je svima potrebno jer dojenjem deca rastu u fizički zdrave, a dokazano je više puta i u stabilnije osobe. Ona žena koja ima potrebu da koristi pelenu, maramu… bilo šta da prebaci preko ramena ona će je koristiti, a koja nema potrebu za njom ne mora je koristiti, zašto bi?
Da li vam ovo izgleda realno:
Zašto onda velika većina, naročito ŽENA, komentariše kako majka treba da se pokrije dok doji?
Pitanje za vas koji mislite da je sve ovo degutantno: Da li su nam potrebna zdrava i emotivno stabilna deca?
Ako jesu onda pomognite dojenje tako što nećete majku koja doji dete osuđivati, nećete je preko gledati, nećete joj reći da je trebala kući da nahrani dete, a sve to u momentu dok vam curi mast niz bradu od džanki frane koju jedete na sred parka ili bilo gde. I majke imaju pravo da nahrane svoje dete, samo što je razlika u izboru i kvalitetu hrane očigledna. Da zanemarimo i to da vi koji osuđujete, a jedete i pijete gde god vam se prohte, imate mogućnost samokontrole koju mala beba ili dete još uvek nemaju. Dete kada ima potrebu da jede da pije ono je mora zadovoljiti, a svaka majka koja doji dete zna kako se to radi.
Naša dvanaesta akcija je protekla mirno, kako i dolikuje, uz smeh, razgovor, druženje, upoznavanje novih majki, očeva… Onako kako su nekada izgledala druženja na šta se u današnje vreme zaboravilo. Baš ovakva druženja i akcije vraćaju mi ono malo nade da nije sve tako crno, da među nama postoje ljudi koji su svesni pravih vrednosti.
Živelo dojenje!
Akcija je uspešno sprovedena u: Zagrebu, Sarajevu, Beogradu, Nišu, Banja Luci, Pančevu, Puli, Novom Sadu, Staroj Pazovi, Valjevu, Požarevcu, Smederevu, Zenici, Bijeljini, Slavonskom Brodu, Karlovcu, Jagodini, Leskovcu, Zaječaru, Mostaru,
Tesliću, Subotici, Kragujevcu, Novom Pazaru, Užicu, Kruševcu, Kuli, Zrenjaninu, Dimitrovgradu, Vršcu, Apatinu…
galerija fotografija sa 12. akcije OVDE
O akcijama detaljnije ovde: O našim akcijama podrške dojenju na javnom mestu
Tereza Miljković
vr. savetnica za dojenje
urednica sajta www.superbeba.com
