Moja priča o dojenju 5

5 Moja prica o dojenju 1Porodila sam se carskim rezom i iako sam išla u školu za trudnice i imala sve moguće informacije kako o porođaju tako i o dojenju, nisam znala šta me je sve snašlo. Bila sam ubeđena da ću se poroditi prirodno, imala divnu trudnoću, ali eto na kraju se sve iskomplikovalo i završih na hitnom carskom rezu.

Mleko mi naravno nije odmah krenulo, a kako i bi posle carskog i pored moje depresije što sam ležala još 7 dana u porodilištu. Zaboravih da napomenem da se ježim hirurgije…

U svoj toj zbrci, ja sva preplašena, doneli i bebca na prvi podoj (mislim da beše treći dan). Na brzinu mi mlada sestrica objasnila kako treba da namestim bebu naravno na moju inacijativu. Nije ni bitno i danas mislim da je on lepo bio namešten ali su moje grudi osetljive. Naravno dobila sam užasne ragade! Da ne pričam o tome koliko je bolelo i za vreme podoja i to ne samo u početku već i par meseci posle.

Poslali mi odmah veštačke bradavice pa sam tako pokušavala ali moj malac, inače lenj ništa nije sisao. Sreća moja pa sam imala vezu te su me starije sestre obilazile i kad su videle situaciju dolazile su redovno da mi izdajaju mleko jer su mi dojke već postajale tvrde. A ja molim Boga da ne dođu, jer užasno boli, a što je još gore molim Boga da mi ni bebca ne donesu kad ne može da sisa.

Osećala sam da sam užasna majka, depresivna, suza suzu stiže…

Ali mogu vam reći da je bebac dobijao mleko koje su mi cedili i pošto je imao infekciju bilo mu je vidno bolje posle samo par doza. I tako sam se ja zarekla da ćemo savladati to dojenje po svaku cenu!

Moram priznati da je u početku bilo stvarno teško. On ništa nije uspevao da izvuče preko veštačkih bradavica, a ja sam se plašila da probamo bez posle ohnih užasnih ragada, a i nisam bila sigurna da li sve radimo kako treba. Morali smo da ga dohranjujemo u početku. Nabavili smo digitalnu vagicu pa sam ga svaki čas merila da vidim da li je išta sisao. Dohranjivali smo ga na špric da ne bi odbio siku. E posle su nas savetovali da ipak pređemo na flašicu jer će bar malo naučiti da vuče pošto nije imao nikakav cug. Ja sam uz tešku muku uspela sama da se izdajam u početku ručno, a kasnije sam tek mogla pumpicom dok je mleko krenulo normalno.

Tek posle mesec i po sam skupila snage i hrabrosti da naučimo da sisamo bez veštačkih bradavica. Nije bilo veće sreće, iako je još uvek bilo bolno, kad smo uspeli. Ipak moj dečak i dalje nije umeo da izvuče dovoljno ali vremenom sam ja izdajanjem postigla da ga dohranim na flašicu sa mojim mlekom. Znao je po sat vremena da bude na siki i da izvuče 40-60ml, onda još sat vremena na flašici jer ni to baš nije išlo… I eto, dok se izdajam prođe za čas tri sata pa sve u krug! Kao satić je tražio na 3 sata, valjda se tako uobročio u porodilištu.

Sve u svemu muka živa, svi su mislili u okolini, a po neki i u kući da se džabe trudim, neće on sisati, odbiće, pogotovo što je često gutao vazduh i onda se razdere pa svaki čas ga skidam da podrigne pa ponovo… Skoro sam bila već i odustala, nedelju dana sam ga pustila da samo sisa, reko ogladneće, nije napredovao ni grama te nedelje i posle sam rekla dižem ruke. Kad ono tata podgreje mleko iz frižidera a miš moj mali uspeo da izvuče oko 140ml! I tako podoj za podojem.

Imao je 2,5 meseca kad je napokon naučio da sisa! Nisu me više bolele ni grudi, naprotiv prijalo je da mali sisavac izvuče mleko, a i počeli smo oboje da uživamo. Bunio se on još do 4 meseca pri podojima jer je valjda postao halapljiv pa svaki čas je urlao zbog vazduha. Nebrojeno puta sam ga dizala da podrigne za vreme podoja. I što je možda retko ali tek sa 5 meseci je naučio da se uspava dok sisa, i to samo uveče.

Danas imamo tačno 13 meseci i još uvek ga dojim.

5 Moja prica o dojenju 2

Sa 9 ili 10 meseci je štrajkovao par dana kad smo prespavali 2 noći kod mojih, valjda je tako odreagovao na nepoznato, to sam naravno tek kasnije shvatila. Meni je bilo žao da ne navršimo bar godinu sa sisanjem kad sam ja dala sve od sebe pa sam ga nudila par dana ali ga naravno nisam prisiljavala, neće neće, međutim nastavio čovek posle par dana. Preko dana odavno ne sisa pošto je ješan, sam je izbacio. Budi se noću i sisa pa sada to polako izbacujemo, podoj po podoj. Probali smo i ranije ali nije išlo, mislim da će sada uspeti. Znam da je to više maženje i stvarno mu uopšte nije potrebno. Za kraj ću ostaviti podoj pre spavanja, mada mislim da će meni to teže pasti nego njemu!

To beše moje iskustvo. Mogu samo da kažem da mleko zaista dolazi iz glave. Ja jesam bila mnogo uporna ali nisam od silne brige umela da se opustim, da jesam sigurna sam da bi i bebac i ja ranije postaji tandem u dojenju. Sve u svemu sa drugim će biti mnogo lakše.

Ne treba da vam govorim koliko sam ponosna što je moj prvenac i pored svih nedaća dojen!

Autor: M.T. Moja podrška dojenju

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *