Deca koja imaju slabiju kontrolu nad pokretima ruku i slabiju koordinaciju izložena su većem rizku da kao odrasla budu gojazna, ukazuje istraživanje obavljeno na londonskom Imperijal koledžu i švedskom Institutu Karolinska.
Ovo otkriće predstavlja još jedno svedočanstvo veze između slabijih kognitivnih funkcija u detinjstvu i sklonosti gojaznosti i dijabetesu tipa 2 u odraslom dobu, izveštava Rojters.
Istraživanje na 11.000 nekadašnjih britanskih mališana, koji su 1958. učestvovali u Naciolnanoj studiji razvoja dece, pokazalo je da su osobe sa slabijim kognitivnim i fizičkim sposobnostima u dobu između sedme i jedanaeste godine izložene mnogo većem riziku gojaznosti u zrelom dobu od svojih nekad spretnijih vršnjaka.
Skot Montgomeri, jedan od učesnika u istraživanju, naglašava da nije reč o deci koja su već bila gojazna i možda zbog toga nespretnija, jer većina malih ispitanika nije bila ništa deblja od ostalih vršnjaka.
Time se pobija dosta rašireno mišljenje da su neurološke komplikacije kod dece posledica gojaznosti.
Prilikom istraživanja su, inače, uzeti u obzir i faktori kao što su indeks telesne mase ispitivane dece, kao i društveni status njihovih porodice.
Ostaje nejasno šta se krije iza veze između “trapavosti” u detinjstvu i gojaznosti u odraslom dobu.
Skot Montgomeri pretpostavlja da se možda radi o zajedničkom dejstvu različitih faktora, među kojima su i majčino konzumiranje cigareta tokom trudnoće i manjak fizičke aktivnosti u detinjstvu, koja je nužna za razvijanje fine kontrole motorike.
Tanjug