Evo i nas, imamo 2 meseca, mama cita stranicu “Moja podrska dojenju”, a ja ruckam i drzim mamu da ne pobegne na drugu stranu! smile emoticon
Inace bilo je jako bolno na pocetku, imala sam i ragade, u porodilistu sam plakala i stavljala ga na dojku, ali bila sam UPORNA! Pratila sam stranicu jos pre porodjaja, i to mi je pomoglo da istrajem u tim danima. Sad uzivamo i on i ja (mozda cak i ja uzivam vise nego on gledajuci ga).
…sve do 2 meseca i 20 dana… Preokret odjednom…Do tada je lepo sisao i jeo kad god mu se dojka ponudi. Danju je to bilo i na sat vremena, medjutim VEC 2 DANA ODBIJA DA SISA. Nekako ga zavaram varalicom pa mu gurnem dojku kad je vec u polusnu i onda jede. Iako je bio veseo, lepo piskio, kakio, kao i do toga, pocela je da me hvata panika i tuga u isto vreme. Znaci, mleka ima, a beba nece. Ono sto je najbolje za njega on odbija. Vec sam videla sebe sa flasicama, cuclama, ad mlekom i bebu kako vristi dok spremam obrok… svaki dan pipkala sam usi i nije reagovao na dodir tako da sam upalu uva iskljucila. Morala sam nekom da se obratim – Terezi (i ovom prilikom da se zahvalim n savetima). Nisam nutkala bebu na sat vremena i prisiljavala da sisa. Visak sam morala da izmuzem, bradavice sam prala vodom svaki put pre podoja. Cak sam i rastvorom soda bikarbone i vode ispirala njegova usta gazom, kao i bradavice (po preporuci Halo Bebe). Treci dan… Cetvrti dan… Stanje je isto, vriska, dreka, izvijanje, suze, guranje dojke… Ciklus prestaje polako, stanje isto, kao otrov da mu dajem. Peti dan (dan bez krvarenja) – bebac se vraca u malog halapljivca koji je bio i pre ciklusa. Mojoj sreci nije bilo kraja…
Dakle, mame, potrebno je strpljenje sa sto manje nervoze. Zapamtite, nista ne moze na silu, ali sa mnogo ljubavi cete istrajati.
