stres i dojenje

Osim u poslednje vreme, kada su žene dovele pod sumnju svoju mogućnost da doje, majke su vekovima dojenjem hranile svoju decu. Dijile su normalnim uobičajnim okolnostima pa i za vreme gladi i ratova i na taj način spašavale njihove živote.

Naravno da u sredinama gde preovladava hranjenje na flašicu i gde je smanjeno samopouzdanje žene da moze da doji, stavranje mleka je još više smanjeno u vanrednim situacijama.

Oni koji su trebali da im pruže pomoć nisu shvatili da se nuđenjem veštačkog mleka i flašica uništava samopouzdanje majki, što naravno kao posledicu ima i to da bebe skraćenim podojima manje stimulišu lučenje mleka.
Stres nema nikakvog uticaja na hormon koji luči mleko (prolaktin), ali moze da ima privremeni uticaj na hormon koji pomaze mleku da poteče (oksitocin). Privremeno zaustavljanje ovog refleksa je koristan biološki mehanizam koji sprečava da mleko samo poteče (iscuri) i tako se izgubi u teškim trenucima. Stres je uvek bio sastavni deo ljudskog zivota. Da je stres ugrozio (prekinuo) dojenje ljudski rod se nikada ne bi razvijao.
Zamislite situaciju iz praistorije kada su majke često bežale sa svojim detetom od divljih životinja. Za njih je bilo vrlo bitno da im mleko prestane teći (ne iscuri) dok trče. Ali čim bi majka sa svojim čedom stigla do sklonišsta mleko bi ponovo poteklo. Mi znamo koji su znaci straha: suva usta, ubrzani rad srca, hladna stopala i drhtanje. Ovi znaci oslabe posle nekog vremena čak i ako se uzrok straha nastavi. Isto se dešava sa oksitocinom: tok mleka može prestati na kratko kada ste u baš velikom šoku, ali i ako uzrok šoka potraje, mleko će teći sve dok prinosite svoju bebu da doji.
Sistem za lučenje mleka je vrlo izdržljiv. Refleks lučenja oksitocina je jako osetljiv: može da prestane privremeno, ali se jako brzo ponovo oslobađa.
Svima nam je potreban konfor i uteha za vreme stresnih situacija. Zamolite nekoga da vam nežno izmasira leđa. Ovo može da pomogne oslobađanju oksitocina, što ce uz pomoc bebinog sisanja, biti dovoljan stimulans da mleko ponovo poteče. Kada dojite i vi i vaše dete osećate nežnost zbog bliskog kontakta. To vašoj bebi daje sigurnost i sprečava emocionalne i psihičke traume koje se mogu javiti u stresnim situacijama. Hormoni koji se aktiviraju tokom dojenja pomažu majkama da se osećaju mirnije i sigurnije.
Primer iz prakse: Dobar dan imam potrebu da podelim svoje iskustvo. Mama sam devojcice 4 godine i decaka 3 meseca. Cerku dojila uspesno godinu dana. Rodila sam sina sve ide po planu cesti podoji dovoljno mleka, odlicno napreduje. Idemo u park cerka pada lomi lakat, dve operacije, 10 dana u bolnici samnom. Sreca ogromna je da moja sestra ima bebu od 4 meseca pa doji i moju bebu. Ja se izmuzava, donose mi bebu na podoj, ogromna borba za opstanak dragocene hrane. Izlazimo iz bolnice veliki strah dali se odrzala trazena kolicina mleka ali hvala Bogu jeste i ja uspesno nastavljam da dojim svoju bebu. Tako da i pored tolikog stresa, brige zelja da se odrzi je pobedila tako da se sve moze kada se hoce. Nije ni najmanje bilo lako ali zbog dece i njihovog zdravlja sve moramo izgurati. Veliki pozdrav

Leave a Reply to arina Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.