Draga Tereza,

Pratim sa zadovoljstvom Vašu stranicu već neko vreme i divim se Vašem trudu da motivišete mame da za svoje bebe urade pravu stvar.

Motivisna tekstom o relaktaciji i flašicama, želela bih da sa Vama podelim svoje iskustvo. Moje drugo dete rodilo se pre vremena, sa svega 2 kilograma i 70 grama. U porodilištu su mi rekli da će dojenje biti gotovo nemoguća misija, jer tako malena beba ne može čak ni da uhvati dojku kako treba, a kamo li da skupi dovoljno snage i vuče. Jedini način da se beba prirodno hrani bilo je upravo izmuzavanje i hranjenje flašicom. Da situacija bude još gora, od isprobanih desetak pumpica, nijedna mi nije odgovarala, čak ni nakon razrađivanja mlečnih kanala. Jedina šansa na kraju je bilo ručno izmlazavanje mleka.

To je trajalo čitavih mesec i po dana. Za to vreme bebi sam pre svakog hranjenja najpre nudila da pokuša da sisa, što je uglavnom bilo bezuspešno i na najmanji znak njene nervoze davala flašicu. Bilo je trenutaka kada sam pomišljala da neću uspeti, da beba koja je navikla na flašicu nikada neće prihvatiti dojku.

Tek sa mesec i po dana počeo je prelazni period, koji je trajao samo dve nedelje, a onda je beba počela, na moje veliko zadovoljtvo, da odbija flašicu. Za mene je to zaista bila velika stvar, jer se pokazalo da je trud vredeo i da ništa nije nemoguće.

Danas moja devojčica puni šest meseci. Flašicu ne koristimo. Ima 6 kilograma i 130 grama, iako je prognoza za ovaj period bila da će imati ne više od 5,5 kilograma. Mogu da se pohvalim da osim dohrane koju su joj u prvih par dana dodavali u porodilištu, nije dobila ni kap adaptiranog mleka, i uz to je i dalje dojim na zahtev.

U najtežim trenutcima snagu sam pronašla u mnogome zahvaljujući Vašoj stranici i hvala Vam na tome!

Natalija Nikolić Milojević

 

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.