10 činjenica o dojenju – Svetska zdravstvena organizacija

iskljucivo_dojenje

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje:

1
WHO čvrsto preporučuje isključivo dojenje u prvih šest meseci bebinog života. Sa punih šest meseci, pa sve do navršene druge godine ili duže, druga hrana treba da dopunjuje ishranu majčinim mlekom.
Pored toga:

* sa dojenjem bi trebalo početi u toku prvog sata po rođenju;
* podoji bi trebali da budu “na bebin zahtev”, uvek kada beba traži i danju i noću; i
* potrebno je izbegavati flašice i cucle (varalice).

2
Prednosti dojenja za decu

Majčino mleko je idealna hrana za novorođenčad i decu. Ono pruža bebama sve hranljive sastojke koji su im potrebni za zdrav i pravilan razvoj. U potpunosti je sigurno i sadrži u sebi antitela koja pomažu detetovom telu da se zaštiti od čestih dečijih bolesti – kao što su dijareja (proliv), upala pluća, koje su dve najčešće bolesti uzročnici smrti širom sveta kod beba. Majčino mleko je dostupno i pristupačno što detetu garantuje adekvatnu hranu u svakom trenutku.

3
Prednosti dojenja za mame
Dojenje je takođe dobro i za mame. Kod isključivog dojenja (na zahtev) dolazi do izostanaka menstruacije, a to predstavlja neku vrstu (mada ne u potpunosti sigurne) prirodne kontracepcije. Dojenje umanjuje rizik od raka dojke i jajnika kasnije u životu, pomaže ženi da povrati svoju predtrudničku telesnu težinu, i smanjuje mogućnost gojaznosti.

4
Dugoročne prednosti dojenja za decu

Osim trenutnih prednosti dojenja za decu, dojenje ima uticaj i na zdravlje kasnije u životu. Kod osoba koje su dojene se često javlja niži krvni krvni pritisak kao i niži nivo holesterola, imaju manji rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa dva.
Postoje i dokazi da dojene osobe imaju viši nivo inteligencije na testovima kojima se ona meri.

5
Zašto ne adaptiranim mleku?

U adaptiranom mleku se ne nalaze antitela, koja se prirodno nalaze u maminom mleku, a u vezi je i sa bolestima koje imaju veze sa nekim rizicima koji se javljaju pri mešanju adaptiranog mleka u prahu sa neproverenom vodom (mnoge porodice nemaju pristup čistoj pijaćoj vodi). Pod lošom ishranom se smatra i predoziranje mleka u odnosu na vodu kao i razblaživanje adaptiranog mleka u većoj količini nego što je propisano. Takođe, česti podoji podstiču proizvodnju mleka i povećavanje količine u maminim dojkama. Ukoliko se koristi adaptirano mleko, a iz nekog razloga ono postane nedostupno može se desiti da povratak na dojenje ne bude moguć zbog premale proizvodnje mleka u dojkama.

6
HIV i dojenje

Za mame koje su HIV-pozitivne, WHO preporučuje isključivo dojenje u toku prvih šest meseci osim ako je adaptirano mleko:

* pristupačno (dobrostojeća porodica)
* dostupno (postoji obezbeđena pomoć oko pripreme adaptiranog mleka)
* pristupačno (adaptirano mleko moze da se nabavlja šest meseci)
* neprekidno (moguće je hraniti bebu bez prekida šest meseci)
* sigurno (adaptirano mleko se priprema sa ispravnom vodom u higijenskim uslovima).

7
Propisi reklamiranja zamena za majčino mleko

Još 1981. godine prihvaćen je internacionalni kod kojim se reguliše marketing svih zamena za mamino mleko. On se odnosi na:

* sve zamene moraju da pruže informaciju o prednostima dojenja i o zdravstvenim rizicima korišćenja zamena za mamino mleko;
* ne reklamiranje zamena za mamino mleko;
* ne deljenje besplatnih uzoraka zamena za mamino mleko trudnicama, majkama ili njihovim porodicama; i
* ne distribuciju besplatnih zamena maminog mleka zdravstvenim radnicima.

8
Podrška svim mamama je jako važna

Dojenje je potrebno naučiti i mnoge žene imaju poteškoće na početku dojenja. Bolne bradavice kao i bojazan da mleka nema dovoljno su jako česta pojava. Zdravstvene ustanove koje podržavaju dojenje – pružanjem savetodavne podrške mladim mamama – ohrabruje viši nivo prakse (truda da se doji). Da bi se pružila ovakva podrška i povećala briga ka mamama i novorođenim bebama započeto je više od 20 000 “baby-friendly” programa u 152 zemlje zahvaljujući inicijativi WHO-UNICEF.

9
Dojenje i posao

WHO preporučuje da mame koje su se porodile imaju bar 16 nedelja odsustva sa posla da bi bile u mogućnosti da se odmore i doje svoje bebe. Većina mama koje se vrate ranije poslu odustaju od preporuke o iskljucivom dojenju u toku prvih šest meseci iz razloga jer nemaju dovoljno vremena ili adekvatan prostor gde bi mogle da izmlazaju i čuvaju na poslu svoje mleko. Majke imaju potrebu za sigurnim, čistim i odvojenim mestom u blizini svog radnog mesta na kom bi mogle da održavaju laktaciju za svoju bebu.

10
Sledeći korak: uvođenje nemlečne hrane

Da bi se bebi staroj šest meseci na pravilan način upotpunile sve nutritivne potrebe, uz dojenje je potrebno postepeno je upoznavati sa nemlečnom hranom. Hrana za bebu tog uzrasta može da se sprema zasebno ili jednostavno modifikovanjem hrane koja se uobičajno nalazi na jelovniku porodice. WHO primecuje da:

* pri uvođenju nove hrane ne bi trebalo smanjiti podoje;
* hrana bi trebalo da se daje kašikom ili iz šolje, nikako flašicom;
* hrana bi trebala da bude čista, sigurna i dostupna; i
* dajte vremena vašoj bebi da nauči da jede nemlečnu hranu.

One thought on “10 činjenica o dojenju – Svetska zdravstvena organizacija

  • 09/02/2017 at 17:50
    Permalink

    U petak je navršeno pune dve godine kako dojim svoje dete,i želim još da nastavim.Ono što me uznemirava je stalno mešanje “dušebrižnika” kako ne treba da je više dojim.Svaka čast na tekstu

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *