prica o dojenju hipofiza

Mojoj priči o dojenju mogu slobodno dati naslov “Tvrdoglava mama”.

Sa prvom bebom nisam imala ama baš nikakav problem sa dojenjem. U bolnici su joj dali flašicu, uprkos mojim uvjerenjima da imam mlijeka, ali je, na svu sreću, moja malena sve izbacila na sestru koja je hranila ? i od tad pa narednu godinu i tri mjeseca moja curica je sikila. Tada ostajem trudna i prekidamo jer sam se osjećala iscrpljeno. Moj problem počinje sa drugom bebom.

Odmah sam u bolnici odbila dohranu, počinjemo da sikimo fino, izlazimo iz bolnice i kreću “pametovanja” najbližih i komšija. Beba je bila jako nemirna, grčići užasni, plač, nervoza. Znala sam na šta mogu naići i bila sam spremna da se suprostavim svakom, pa čak i majki ?. Išle su priče ovako: dijete gladno, mlijeko nekvalitetno, ne prija mu možda itd. pa i do toga da ja uopšte nemam mlijeka kako reče moja svekrva ? i da sam najvrdoglavija osoba što odbijam flašicu. Ali ja, “tvrdoglava mama” nastavljam po svom.

Bilo je situacija da sam i psihički i fizički padala, mnogo neprespavanih noći, a podršku, osim od Tereze, nisam imala ni od koga, čak ni od muža. Govorio je da će on kupiti ad, na šta sam mu rekla, ako samo ode po ad da ću prestati uopšte da je dojim. Beba je dobijala po 800gr, što mojoj svekrvi opet nije bilo dovoljno, ali beba jako nemirna, refluks, ja više nisam očekivala od toga. Daj čaj, daj vodu, beba je žedna, ali meni na jedno uđe na drugo izađe. Znam da imam mlijeka, i znam da osim grčeva, ništa drugo nije. Fino napredujemo i sad cemo 4 mjeseca kako se mučimo sa grčevima.

Hvala Tereza za grupu, da nije tebe ja bih se sada mučila sa flašicama.

Anonimna tvrdoglava mama ?

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.