foto: newbornhub.com

foto: newbornhub.com

Kada mi se krajem marta javila porukom, ova draga majka, javila mi je da se porodila pre vremena u 28. nedelji. Odvojena je od bebe koja se u tom momentu nalazila na Neonatologiji u Beogradu gde su se trudili da je stabilizuju.

Želja ove majke je bila da nauči da izdaja mleko kako bi ga slala svom detetu. Kako joj je tada rečeno narednog dana obići će je neko iz Banke humanog mleka da porazgovaraju o izdajanju. Nažalost sutradan niko nije došao, a na redovnoj viziti dežurni doktor je predložio zaustavljanje mleka jer su majka i beba razdvojeni i jer je bebina težina svega 600gr.

Dan kasnije, javila mi se sa sledećim informacijama: “Dobila sam informaciju da je beba stabilno i na infuziji i aparatu za disanje. Za sada im moje mleko nije prioritet, pa kad dodje na red, obavestiće me.”

Dobila je terapiju antibioticima ali i krenula sa izdajanjem iako njeno mleko nije nošeno bebi, a sve sa ciljem da održava laktaciju i da kada dođe momenat njeno mleko krene ka bebi.

Nakon ovog razgovora nismo se čule do večeras, više od 4 meseca, kada mi je stigla sledeća poruka:

“Draga Terezo, želela bih da Vam se još jednom zahvalim za svo vreme koje ste uložili na čitanje mojih poruka i odgovaranje. Vaša podrška, saveti i objašnjenja (i ovde i na sajtu) neizmerno su mi značili u prethodnim mesecima. Nažalost, naš mali anđelak nas je napustio 4. aprila, sa samo sedam dana života. A od svega mislim da mi je najteže bilo to sto ništa apsolutno nismo mogli da učinimo za njega, osim da čekamo…

izdojeno mleko

foto: elestenoticias.com

Pošto sam imala dosta mleka, po završetku terapije koju sam primala nakon porođaja, a u dogovoru sa suprugom, odlučila sam da mleko doniram Banci humanog mleka u Institutu u Beogradu gde nam je sinak preminuo, kako bih možda nekoj drugoj bebi tako pomogla (bilo da je na Institututu ili da ta neka majka ne može da ima svoje mleko, ili ne sme da ga daje detetu).

Uradjeni su neophodni testovi i u Banci mleka su prihvatili moje mleko kao kvalitetno. Redovnim izmlazanjem sam u jednom trenutku čak imala i oko 800ml za 24h. Nakon mesec dana sam počela da preskačem noćno izmlazanje, i polako, postepeno povećavala vremenski razmak između izmlazanja, prateći da se ne pojave čvorici u grudima.

Sa donacijama sam prestala u dogovoru sa sestrama koje rade u Banci mleka, jer mi je posle 4 meseca količina pala na 60ml za 24h i više nije imalo smisla da skupljam mleko u flašice i da im predajem.

Iako mi je masa ljudi iz najbližeg okruženja neprestano govorila kako treba da prestanem, kako ne treba više od mesec dana da “se bavim time” i sl. A meni je najvažnije bilo da na nekom nadzemaljskom i nadumnom nivou nekako prevaziđem gubitak, to mi je neopisivo pomoglo psihički… nekako, kako se količina mleka smanjivala, tako sam i ja polako prihvatala sve što se dešava i ponovo smogla snage da se i umom vratim svakodnevnim aktivnostima i obavezama.

Hvala Vam jos jednom i veliki pozdrav! Nadam se da cu imati priliku, tokom naredne trudnoće, da Vas i lično upoznam na nekoj od radionica ? “

Mislim da je svaki dalji komentar nepotreban. Veliki naklon do poda draga majko!!!

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.