Poštovana Tereza, ja sam se isključila s fejsbuka, jer sam u međuvremenu pronašla sve odgovore koji su me zanimali na Vašem sajtu Superbeba. Sada se ponovo uključujem na kratko čisto da Vam se zahvalim i da imate neku povratnu informaciju od zahvalne mame. . Ja ću Vam napisati moju priču, a Vi je objavite ako želite anonimno, ako smatrate da bi pomogla nekoj drugoj mladoj mami.

Moja priča sa dojenjem je počela prilično neslavno s problemima već posle dvije nedelje, zato što je beba dobila grčeve, a ja sam slušala priče: treba uobročiti bebu na tri , tri i po sata, dojenje ne treba da traje duže od 10-15min, i slično. Sledeće je , naravno , bilo nenapredovanje, i odmah dojagnoza da nemam dovoljno mlijeka i da treba dohrana. Šok, naravno. I kažem sebi, hajde da pročitam dostupne informacije o dojenju i pokušam, ništa me ne košta, adaptirane formule uvijek mogu da kupim.

Čitajući vaš sajt, shvatila sam da ni ispravno nisam znala postaviti bebu na dojku. I poslušala sam Vas , zatvorila se u sobu i po cijeli dan dojila svoju bebu, bilo je plača, grčenja dok sisa, dojke meke , osjećaj da ništa u njima nema. A onda, iznenađenje- napredak od 30g dnevno! Sada , kada sam poslušala sve vaše savjete, imam prilično mirnu i zadovoljnu bebu, družimo se i cukamo kad god poželi.

Htjela sam Vam ovom pričom poručiti da se i dalje usavršavate, promovišete dojenje kad god stignete, jer čak i da jednoj mami pomognete, učinili ste ogromno humano djelo, a koliko je nas kojima ste pomogli, i koliko će ih tek biti.

Svako dobro Vam želim od srca, a ja sada ponovo idem sa društvenih mreža, pa do nekog sledećeg ”viđenja na fejsbuku”.

Srdačan pozdrav!!!