foto: charans.in

foto: charans.in

Uz odobrenje ove majke koja mi se javila za pomoć objavljujem njen slučaj iz jaslica. Ovo nije nažalost ni prvi, a volela bi da bude poslednji put, da se majke koje doje dete koje ima više od 12 meseci primoravaju na prekid dojenja u pojedinim ustanovama. Ko daje autoritet pojedinim vaspitačicama da se ovako ponašaju i da uslovljavaju majke na prekid dojenja njihovog deteta? Da li znaju koje su preporuke Svetske zdravstvene organizacije za dužinu dojenja dece? Da li znaju šta dojenje predstavlja za dete starije od 12 meseci? Da li znaju koliko i na koji način prestanak dojenja utiče na zdravstveno stanje deteta, na emocionalno stanje deteta kao i na sve ostale aspekte života jednog deteta tog uzrasta? Ili ne znaju ili im treba doedukacija na ovu temu ili su jednostavno neodgovorne.
Da se vratimo na konkretan primer:
“Dobar dan. Imam veliki problem koji je dosta hitan. Imam dečaka od sedamnaest meseci. Dojim ga od prvog dana. Kad su pokušali da mu daju dohranu prvog dana u porodilištu, pljunuo je. Rekle su mama on vam je sit. Tad još nisam bila sigurna da li vuče dobro. Uglavnom jos u porodilištu je, posle početnog gubljenja u težini počeo da napreduje.

Sa dva meseca je imao osam i po kila. Nikad nikakvih problema nisam imala i to je to.

E sad, on i dalje sisa. Pre mesec dana je krenuo u jaslice. Teško se adaptira, zahtevan je i traži pažnju. Jedna vaspitačica je rekla da je razmažen. Suludo je da beba od godinu i četri meseca bude razmažena al šta da odgovorim…. one mi čuvaju dete.

U petak su mi rekle da ga ne dovodim dok ne prekinemo dojenje, jer one ne mogu da izađu na kraj sa njim. I da ode nedelju dana kod babe i dede.

Moje pitanje je, da li da prekinemo dojenje, može li to biti problem za adaptaciju? Da li one smeju tako da me uslovljavaju? I na kraju da li da ga uopšte šaljem više u jaslice?

Ja bi da on ide u jaslice ali bi i da ga dojim, a opet ne bih da ide i da crkava plačući. Šta da radim? Da napomenem da sam samohrana majka. On je od rođenja bio samo sa mnom.

On je jedino dete u jaslicama koje sisa, a da su znali da sisa, ne bi ga ni primili. Reči glavne vaspitačice. Pritom on ne traži da sisa preko dana, samo uveče i ujutro. Lepo jede u vrtiću, lepo zaspe. Veći je problem što on traži pažnju. E sad ako one nisu dorasle situaciji to je njihov problem. Ja svoje dete odgajam sa puno ljubavi i posvecenosti.

On ima sva prava i ja se trudim da odgovorim na sve njegove zelje i potrebe.

Ali da je diskriminisan jeste. I to mi smeta.

E da, čula sam za slučaj da su jednoj ženi kojoj dete treba uskoro da krene, u pitanju je drugi vrtić, naglasili da mora da prekine sa dojenjem tako da moj slučaj nije izuzetak već nažalost pravilo.
Puno pozdrava

Dojenje, pogotovo deteta ovog uzrasta koje sisa samo ujuto i uveče, bez bilo kakvih dnevnih podoja, znači da je naviklo da bude ceo dan bez podoja, NIJE razlog da se ovako bilo ko ponaša prema detetu i da uslovljava prisustvo deteta u jaslicama samo ako prekine dojenje. Sve i da sisa i preko dana isto bi bilo. Uz saradnju sa majkom dete bi se prilagodilo novom ritmu bez potpunog prekida dojenja.
Dete ima pravo na podoje i to ne sme da bude uslov za prisustvo deteta u kolektivu. Promena sredine, kao ova koja je vezana za jaslice, predstavlja jako velik korak za dete sisalo ono ili ne, a posao vaspitača bi koliko ja znam trebao da bude da detetu olakša prilagođavanje na drugu sredinu, da mu pruži sigurnost pre svega, a ne da se izdvaja iz grupe.

Zašto su pojedine ustanove koje trebaju da brinu o deci ovako rigorozne i protiv dojenja?

Za one koji se pitaju zašto dojiti dete starije od godinu dana preporučujem da pročitaju ovaj tekst: “33 razloga zašto dojiti dete starije od godinu dana

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.