mail1210

14 meseci…
Dojimo, uprkos tome što više i ne nailazimo na veliku podršku okoline.  (?!)
Pitanja – Pa on još uvek sisa? Ima zubiće, zar te ne ujeda? Jel ga odvikavaš?
Komentari – Ti si sad veliki momak,  sramota! Mamino mleko je sad samo vodica tu više ništa nema… To ti je samo opterećenje i obaveza. On sad sve jede ne treba mu to.
Toliko “stručnih” osoba oko nas koje insistiraju da dete treba da sisa max do svog prvog rođendana.  A još više je onih mama koje su lako odustale ili našle izgovor da ne doje, jer im je mleko bilo slabo, prejako, ili jednostavno ne žele da upropaste svoje grudi.
Za mene ne postoji lepši prizor ni osećaj, ne postoji ni lepši trenutak od ovog kad svoje dete držim na grudima srećno, svesna da ustvari ulažem u njegovu bolju budućnost i dobro zdravlje.  Bez obzira što se budi noću po nekoliko puta da se samo malo pomazi i slično. To je njegovo pravo, to je pravo i želja svake bebe.
Svest o dojenju treba podići na viši nivo.  Treba nam bar još hiljadu Tereza da nam ovo stave do znanja. 🙂
A verujte,  ništa se kod mene nije promenilo. Grudi iste kao što su bile, bez viška kilograma,  bez strija…  Na kraju, sve to nije bitno i da jeste.  Ne opterećujte se glupostima.  Dojenje je čista ljubav i PONOS.
Dakle mi nastavljamo,  a vi? 🙂

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.