foto: todaysparent.com

Kao i većina budućih majki, koja očekuje svoje prvo dete, non stop sam razmišljala i maštala o tom kontaktu koža na kožu kada prvi put ugledam svoju bebicu…. O prvom podoju i kako će sve to izgledati…. Opcija da ne dojim svoje dete nije postojala, jer mogućnost poput toga da neću imati dovoljno mleka nije dolazila u obzir… Prosto majka priroda, zar ne.

Svi su mi pričali o porođaju i opteretili me time, ali niko nije znao da mi ukaže na to koje sve poteškoce mogu da me zadese prilikom dojenja, da možda neće biti kako sam ja očekivala, kada se beba rodi samo je stavim na dojku i ona počne da siki… Kada je došao dan, kada se moja bebica rodila, još dok sam je držala na grudima i uživala u njoj došla je babica da mi je stavi da ona sisa. Nisam obraćala toliko pažnju na njeno plakanje i da ona u stvari odbija da siki, jer sam bila previše iscrpljena od porođaja koji je trajao 15h….

Prebacili su nas u sobu i rečeno mi je da bebu probudim za 3h da je podojim… Neiskusna, plus stranac u toj državi gde sam se porodila, uzimam bebu, pokušavam da je stavim da krene da siki, međutim moja beba plače i neće uopšte da uhvati da krene da siki…. Borile smo se 20h do 00h… Shvatila sam da ona ništa nije jela, a da je došlo vreme za drugi podoj, pozvala sam sestru da mi pritekne u pomoć…. Ona je pokusavala da je stavi meni na dojku, ali moja bebica je to uporno odbijala i hosterično plakala…

Prirodno mi je leva bradavica bila uvučena a desna ravna… Posle 1h neuspesnih pokušaja iznervirana sestra, jer nema osećaja prema tom detetu i plus šta sam ja jedan običan stranac, počela je histerično da mi skida stvari sa bebe i da je gura meni na dojku, što je imalo samo još veći kontraefekat za bebu… Ja sam se tu već pobunila za njeno ophođenje i kako mi rukuje sa bebom, otišla je i donela flašicu (ovde se koriste flašice već spremljene sa mlekom za jednoktatnu upotrebu) i uzela da je nahrani… Na moje pitanje hoće li bebi to smetati jer ja hoću da je dojim ona mi je samo odgovorila neće samo je sledeći put stavi odmah na dojku….

Zbog neznanja sam pristala na to, što sada ne bih ni u ludilu učinila… Od tada kreće moja agonija… Beba konstantno odbija da sisa, na moje pitanje jer treba da se izmuzavam rečeno mi je sada ne, već kada dođete kući…. I odmah posle dva dana po izlazu iz bolnice, jer beba je konstantno odbijala dojku kreće prva upala. Pošto nisam dojila oni su mi u bolnici električnom pumpicom izvukli po 250ml iz svake dojke i rekli da se izmuzavam na svaka 4h… 7dana antibiotici…. Izmuzavala sam se i davala bebi mleko…

Sestra mi je u međuvremenu preporučila Terezu… Kontaktiram je preko FB-a i kreću njeni saveti…. Međutim posle 7 dana opet visoka temperatura preko 39, taj put me ostavljaju u bolnici… Dolazi dr koja mi govori da treba mleko da se prekine jer beba ne sisa, što ja odbijam i nastavljam sa izmuzavanjem… Po izlasku iz bolnice opet idem sa bebom na kliniku za dojenje gde mi daju veštacku bradavicu, sto je po meni najveća glupost… Mnogi to hvale, ja sam se pre opet opredelila da se izmuzavam i tako joj dajem svoje mleko nego na veštacku bradavicu… To sve postaje prenaporno za moju porodicu, konstantno ustajanje, moji pokušaji da je stavim da siki i njen histerični plač ih izluđuje, svi mi govore da sam tvrdoglava i da ako ne ide da prekinem mleko, da mučim i sebe i bebu.

U međuvremenu mi dolazi i patronažna sestra koja mi govori da moram da prekinem mleko jer ona neće hteti da sisa, što ja opet odbijam… Jedinu podršku imam u Terezi koja insistira na dojenju… Pod stalnim pritiskom mojih najblizih odlazim do klinike za dojenje da prekinem mleko. Međutim kada sam otišla i rekla zašto sam došla počinjem da plačem i da im govorim da ja to ne želim već hoću da moja beba sisa o čemu sam uvek maštala…

Oni mi tu govore da imam hiperlaktaciju i da ako beba ne sisa da će mi se non stop javljati upale, jer nikada neću moći lepo da se izmuzem i ispraznim dojku, šalju me kod doktora da mi prepiše tablete za prekidanje. Ja umesto da odem kod doktra, vraćam se kući. Da ne pričam koliko sam svo vreme bila isfrustrirana, tužna, razočarana… Osecala sam se kao da nisam uspela kao majka jer ne dojim svoje dete…

U međuvremenu Tereza mi je poslala sve instrukcije kako da je ponovo vratim na dojku… Pročitala sam ceo post mužu i on odlučuje da me podrži da pokušam.

Kako vratiti bebu na dojku i uspešno dojiti

Pridržavam se svega ali opet temperatura i ponovo upala… Strah da ću opet u bolnicu i da ću se opet razdvojiti od moje bebe, pristajem da prirodnim putem krenem da prekidam mleko da ne uzimam tablete. Što znaci izmuzavanje samo manje količine kako bi se smanjila proizvodnja. Međutim čim mi je prestala temp posle dva dana odustala sam od te ideje.

Kada sam saopštila svom mužu i svojim najbližim da ipak neću da prekinem melko poludeli su, da nisam normalna i da moram da prekidam. Čak i sestra koja mi je preporučila Terezu mi je rekla: “Ponogu Jelena zašto to radiš. Šta ti je, sve si pokušala ako ne ide ne ide, nemoj da mučiš i sebe i bebu, nećeš biti ni prva ni poslednja koja daje dohranu.” Ja im obećam da ću da nastavim sa prirodnim prekidanjem mleka, međutim pošto sam većinski deo dana provodila sama kući sa bebom, ja nastavlajm da se izmuzavam i pokušavam bebu da stavim na sisu.

Posle izvesnog vremena uspevam u tome… Sa nepuna dva meseca moja beba kreće da sisa ?

Ništa lepše i lakše u životu… Da vam ne pričam koliko su svi bili iznenđeni, a ja ponosna i jedva čekala da ih sve zivkam i kažem da moja beba sisa… ? Sada mi je pravo uzivanje sa mojom bebom… Ima li sta lepše kada stavite svoju bebu na grudi da siki??? Ne mogu vam opisati svoju radost i sreću…

Moja upornost i tvrdoglavost se isplatila ? Čak mi je i muž rekao kada je video da mi beba siki, volim te samo zato što kada nešto zacrtaš toliko si tvrdoglava i dok ne uspeš u tome ne odustaješ…

Ovo smatram mojim najvećim uspehom… Bio mi je trnovit put do tog ostvarenja, dešavalo se i meni da možda posustanem i da pomislim da prekinem mleko i da krenem detetu lepo da dajem dohranu, ali me je savest uvek grizla, kako da dete lišim zdravog mleka samo zato što je meni teško…

Beskrajno sam zahvalna Terezi na njenom strpljenju i velikoj podršci. I kada god želite da odustanete jer mislite da nećete uspeti da stavite bebu da sisa, samo iznova čitajte Terezin post i zadnju rečenicu moguće je vratiti dete na dojku… To mi je uvek davalo nadu i sada kada je sve iza mene samo se slatko nasmejem… Najbitnija je definitivno volja i želja… Da li stvarno želite da vaša beba sisa, ako zelite ne odustajte dok ne probate sve opcije.

Jelena Ristic

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.