Priča o dojenju

Draga Tereza,

Evo i moje priče koja nadam se može biti podrška ženama koje žele da doje. Ženama kojima mleko brzo i obilno krene se možda čude nama koje smo imale problem, ali nema gore kada želiš, a čini ti se da ne postižeš.

Prvu trudnoću sam provela spremajući se za porođaj, smatrajući da dojenje funkcioniše prirodno, kad beba stigne staviš je na grudi i ta čarolija počne. Prirodno sam se porodila. Nakon porođaja moju bebu donose najedenu i uspavanu. U bolnici beba nikako da počne da sisa, babice kažu grudi ne masirati, a po izlasku  iz bolnice, pedijatrica nam kaže da ukoliko ne uspevamo da dojimo bebu obavezno  da je dohranjujemo i da se ne igramo sa tim stvarima – daleko bilo njena drugarica nije dohranjivala, a mleka nije bilo, te joj beba umrla!! Naravno kao neiskusna mama, čim sam to čula, mnogo sam se uplašila!!

Onda stižem kući, gde niko ništa ne zna o dojenju,  svi me podržavaju da dojim ali se svi boje da dete nije gladno i ono pije dohranu posle podoja (koje nije ličilo ni na šta jer beba je na granici žutice puštena, lenja,  spava, ne sisa ni 2 minuta..). Mama i baka i sestra niko nije dojio i nisu ni znali da mi kažu kako da počnem. Patronažna sestra koja je dolazila da obilazi bebu samo je pogledala moje grudi – stisla i  rekla da ima mleka i na tome se završilo. Ja ubeđena da nemam mleka, izmazavam se ni 20ml  ne mogu da nacedim i sa 6 nedelja prekidam taj ciklus verujući da nema nade za dojenje. Međutim, ja sam imala tako jaku želju za dojenjem da me je užasna griža savesti potresala, i dan danas je tako dok gledam moju ćerkicu koja sada ima 6 godina ne mogu sebi da oprostim što nije dojena.

2016. ostajem ponovo trudna i sada rešavam drugačije da postupim. Čitam puno tekstova o dojenju, odlazim kod Tereze na kurs o dojenju i tu saznajem par stvari koje su mi pomogle da steknem samopouzdanje preko neophodno u prvim postporođajnim danima. Ako želiš da dojiš, možeš da dojiš. Podrška često izostane od najbližih. Genetika nije povezana sa mlekom. I ja sam bila spremna. Izabrala sam baby friendly bolnicu na zgražavanje mnogih koji su to smatrali samo dodatnim opterrećenjem…  Sada sam se porodila carskim rezom nažalost i nakon pola dana u intezivnoj odlazim u sobu gde mi odmah daju bebu. No, sad  počinje onaj deo…

Ja  bebu počinjem da stavljam na grudi, ali on spava sve vreme, ne sisa, dohrana ide na tri sata kažu mora da jede. Zovem pedijatra, svi do jednog me prvo pitaju pa zar niste vi drugorotka!!! Nelogična su im moja pitanja.  Zatim ide objašnjenje da dete mora da jede na tri sata i ako ne uspem da ga podojim mora dohrana. Treće što me zgranulo jeste objašnjenje da ja možda stvarno nemam mleka uz pitanje kako su dojile mama i baka, pa pošto nisu one možda genetski ja ne mogu. Ali naoružana verom samo u sebe ne odustajem. Dogovaram se sa divnim pedijatrijskim sestrama  da ne daju dohranu bebi, da probam ali ovaj mališa spava po ceo dan i neće da sisa. Pregledaju ga nema žuticu, ali spava i ne sisa i dajemo mu dohranu.

Ženica do mene već pliva u mleku, ja po sobama idem raspitujem se – svima mleko krenulo, meni ništa. Udar na moje samopouzdanje, ali verujem. I zato ovo pišem, lako je kad proradi, a šta kad  je ovakav slučaj. Beba spava, mleko ne nadolazi…. samo veruj te u sebe i tražite pomoć dok ne proradi.

Stižem kući, svi su u fazonu ti probaj, ali…. Ja celu noć dete držim na grudima  ono gladno kuka  mleka nigde i ujutru dajem dohranu i rešim da pozovem ženu za koju sam čula da je radila u ***** programu za dojilje  i koja je pomogla mojim drugaricama. Žena dolazi u roku od dva sata, stimuliše mi prvo grudi ručno, pravimo plan – dojenje  uz dodatak dohrane dok mleko ne proradi, zagrejati grudi pre podoja, posle dojenja 20 min izmazavanja pa kupus na grudi* i sve ponavljati na tri sata. U sledecim danima bila sam s njom na vezi, davala mi savete i odgovarala na moja razna pitanja kako bi dojenje zaživelo. Drage moje kroz par dana ove procedure mogla sam da sakupim dovoljno izmazavanjem da dohranim svoje dete svojim mlekom, a onda sam prešla samo na dojenje i više nije bilo problema .USPELA SAM.

Čak i tada je bilo komentara kada plače i traži više da sisa u fazonu – videćeš na prvoj kontroli dal je sve u redu, dal je mleko kalorično, koliko je beba napredovala ali nikoga više nisam slušala. Sada je sve ok, samo dojim beba lepo napreduje  i zahvalna sam sebi što sam verovala i što nisam odustala. Nemojte i vi.

anonimno

*nije mi jasno zašto se u ovoj situaciji savetovalo stavljanje kupusa na dojke kada je opštepoznato da obloga od  lista kupusa utiče na sprečavanje/smanjivanje upale dojke i na smanjivanje količine mleka.  (Tereza Miljković)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: