dojenje321@gmail.com

Bojana Barović – “Moja podrška dojenju!”

Oduševila nas je svojom izjavom:
“Kod nas 13 posto žena doji. To je poražavajuće. Mene su dojili dve godine i sasvim sigurno da velikim delom zbog toga imam i bolji imunitet. Niko ne može da me ubedi da to nije imalo nekog efekta. I sigurnost deteta se zasniva na tome. Ako je sve u redu, smatram da je suludo da se žena odrekne dojenja zarad toga da joj se ne spuste grudi ili slično.”

Uhvatila se i druge “tabu” teme koja se nadovezuje, dojenje na javnom mestu:
Često nailazim na komentare: “Dobro, a zašto vi to toliko u javnosti forsirate?” Pa nije poenta u tome da ću da se spakujem i da odem negde napolje da u javnosti dojim dete tek tako. Najviše volim da dojim ćerku u udobnosti svog doma. Imam i posebne jastuke za to. Poenta je da često nisi u situaciji da budeš kod kuće i ne možeš uvek tako da se organizuješ. Onda dolaziš u situaciju da treba da to uradiš tamo gde se zatekneš, a onda se žene zbog toga osećaju loše. A ne bi trebalo. E, zbog tih loših komentara dobijem želju da namerno objavim fotografiju, jer kad već imam medijski prostor, zašto da ga ne iskoristim da pružim podršku i da ohrabrim druge žene? Nekada ćeš biti u restoranu, a nekada ćeš biti zaglavljen u autobusu iz ne znam kog razloga, a beba je gladna, i ti bi sad da podojiš bebu, a nećeš jer se osećaš loše zbog pogleda i komentara. To nije u redu!”

Bojana Barović ni sama nije bila svesna kako će izazvati lavinu komentara na društvenim mrežama i na ovaj način zauzeti stav da brani ono iskonsko, prirodno, najbitnije za rast svakog deteta, majčino mleko. I ne samo to, već i dojenje na javnom mestu.

Kako već godinu dana bez neke velike pompe Dečjisajt organizuje radionice o dojenju zahvaljujući kojima smo edukovali preko 450 trudnica u Beogradu, odlučili smo da nam rođendansku obogati Bojana svojim prisustvom. U neobaveznom ćaskanju podelila je sa svima nama svoje iskustvo, način razmišljanja.

U njen život u avgustu prošle godine zakoračila je mala Leona, beba koja je na ovaj svet došla u dalekoj Americi. Odličan primer demokratskog društva gde se Vi kao porodilja pitate za sve. Da li i kada želite bebu na podoj. Za Bojanu alternative nije bilo.
“Bila sam u Baby friendly programu, uglavnom sama sa bebom u sobi. Svakog trenutka sam mogla da pozovem sestru za pomoć. Ali to vreme koje sam provela sama sa Leonom za mene je jako značajno, jer tamo Vam kod kuće ne dolazi patronažna sestra, a ja sam već sama u svojoj sobi prvog dana okupala svoje dete. Pitali su me da li želim veštačku hranu dok mleko ne krene, ali za mene ta opcija nije postojala, ni u porodilištu, ni kasnije kod kuće. Smatrala sam da je moj posao da da je dojim, držala sam je stalno uz sebe. Samo su mi donosili hranu, a ja sam se bavila detetom. Imala sam i ragade i svašta mi je prolazilo tih dana kroz glavu, ali ostala sam čvrsta pri odluci da će Leona isključivo biti na prirodnoj ishrani. Pre samog porođaja u Americi išla sam u brojne školice roditeljstva, dosta se informisala o dojenju i insistirala kako na prirodnom porođaju, tako i na prirodnoj ishrani. Kako Leona nije imala grčeve smatram da je to povezano sa majčinim mlekom.”

Bojanina sestra se porodila u Srbiji. Nije imala prilike da bira. Iako kod nas možete da insistirate da Vam bebu redovno donose na podoj kao i da odbijete dohranjivanje, mame uglavnom rade šta im se kaže, zapravo čekaju da im dovedu dete na podoj. Uglavnom je ono već nahranjeno.

Na radionicama saznajemo da su u prvim danima bebama potrebne male količine mleka, taman koliko mama ima kolostruma, najbitnije hrane za njihov uzrast. Takođe, u toku razgovora učesnice kažu da mame koje imaju viška mleka u bolnici isto izdajaju. Ukoliko probate da nahranite bebu čija mama možda u tom trenutku nema dovoljno istog, sestre, ukoliko Vas “uhvate” moraju o tome da naprave zapisnik.

“Ja sam svoje dete hranila po potrebi. Stalno je bila uz mene.  Posle dve nedelje konstantno je plakala. Suprug i majka su mislili da su grčevi bili u pitanju, ali ja sam imala osećaj da je gladna. Zato su nas savetovali mnogi da joj ponudim adaptirano mleko odmah nakon podoja. Bila sam u iskušenju, razmišljala sam da će joj biti lakše i da će bolje spavati. Medjutim, nisam ih poslušala i veoma mi je drago zbog toga. Imam utisak da je sve to sa dodatkom adaptiranog jedna velika marketinška kampanja, poput “teorije zavere”.  Puno sam istraživala na tu temu pre samog porođaja. Svakako, ako nemate drugu opciju, ništa drugo ne preostaje. I u adaptiranom mleku ima sve što je potrebno detetu u razvoju, ali da li je najbolja opcija, naravno, nije!”

Bojana ističe da nije budila svoje dete kako bi ga hranila, čekala je njen zahtev. “Moje dete je ješno, nije odbijalo dojenje.”

Kao i svakoj majci i Bojani je na početku bilo teško.
Cela situacja je bila teška. Moj život su bila česta putovanja i sloboda kretanja. Odjednom, nemate vremena za sebe. Ne dopada mi se taj trend gde majka posle tri nedelje izlazi u grad. Smatram da je biti konstantno sa bebom u tom periodu njenog života, naša žrtva. Odlučili smo da imamo dece i to tako treba da bude. Prvih par nedelja mi je bilo čudno, izađeš na pet minuta da se istuširaš i plašiš se da nešto nije u redu. Čim prihvatite takvu situaciju normalnom, bice vam mnogo lakše.”

Bojana ističe da bebu vode svuda sa sobom. I doktor ih je ohrabrivao da što ranije počnu da je izvode. Posle dve nedelje krenule su prve šetnje, a samim tim i dojenje na javnom mestu.
U USA kada vide majku da doji, osmehnu se, daju neki znak podrške, dok kod nas su mišljenja podeljena. Često sam se susretala sa negativnim komentarima. Zaista smatram apsurdnim neprihvatanje dojenja na javnom mestu. Pogledajte šta nam sve mediji plasiraju, kako se izlazi i šta sve oblače žene da bi skrenule pažnju na sebe. Ja sam revoltirana time. To je i razlog zašto sam podvukla sve ono o dojenju na javnom mestu, pre svega da bi nekoj majci nakon te moje izjave bilo lakše. Ja lično nisam doživela neprijatnost, sem tih komentara. Nisam ja želela namenski da spakujem dete i da je dojim u javnost, da bih se pokazala. Nije to moj cilj. Pa meni je  najudobnije da je dojim u svojom kuci, ali kad situacija drugačije zahteva zašto bi smo se mi osećale loše, trčale kući da bi nahranile decu.“

Bojana ističe da i ukoliko u restoranu ne postoji izdvojeni sto svakako neće dozvoliti da joj dete gladuje.
Par puta sam se lomila da li da dojim u takvim prilikama, pa onda kažem sebi: E, namerno hoću! Šta sve ljudi gledaju, sad ovo moje treba da bude nešto strašno! Tako ja sve to doživljavam, pa je to neka moja borba za dojenje.”

Novinari prate javne ličnosti i njihov rad, i kad treba i kad ne treba. One dobijaju prostor u medijima, pa je borba naše sagovornice za dojenje na javnom mestu i te kako bitna za buđenje svesti o ovom problemu.
“Mene je iznenadilo da je to gotovo “tabu tema”, ali je dobro da se iskoristi medijski prostor u ovakve svrhe. Kada su me, nakon moje izjave novinari zvali za intervju, bila sam iznenadjena, ali sam shvatila da je ovde prosto takva situacija, da je neprihvaćeno. Onda sam poželela da se dodatno pozabavim tom temom. “

Sedeći opušteno zajedno sa trudnicama na radionici Bojana im se obratila:
Što nas više učestvuje u tome, kojim god poslom da se bavimo, što više viđamo žene da doje negde u parku ili na nekom drugom javnom mestu, urezaće se u svest ljudi, pa će svakoj sledećoj majci biti lakše.”

I vršnjačka savetnica za dojenje, Tereza Miljković smatra da je bitno da javne ličnosti doje, jer su one mnogima uzor, pa će se neke mame ugledati na njih.
Razgovor sa Bojanom tekao je u opuštenoj atmosferi pa su sve trudnice tog dana bile i novinarke. Usledilo je pitanje o vremenu koje planira da doji.

Godinu dana. Ja lično sam bila dojena dve godine, posle sam bila ludački vezana za majku. Par prijateljica mojih je zacrtalo godinu dana, pa su produžile. Možda i ja to učinim, videćemo.”

Bojana je pomenula i da se njena sestra nedavno porodila i da je, usled situacije kod nas njena percepcija drugačija. “Očekivala je patronažnu sestru kada treba da kupa dete,što je meni posle iskustva u USA bilo neshvatljivo, ali sam uvidela da se tako ovde radi i da ona prosto očekuje da to patronažna uradi umesto nje. Verovatno bih i ja isto tako funkcionisala da sam se ovde porodila. Ali pošto nisam, videla sam ovu drugu verziju. Da ne pričam šta je sve drugačije, i što se tiče ishrane i drugih situacija. Mi smo samo par dana stavljali Leoni široki povoj. Ja sam se osećala pomalo krivom zbog toga. Pitala sam se šta ako nešto ne bude u redu sa kukovima, ali hvala Bogu, nije bilo razloga za brigu.  Inače, ja sam onaj tip kojeg kad nešto zanima danima istražujem, čitam što više o tome, konsultujem se sa pedijatrom. Na kraju, sama donosim odluku, ili nas dvoje.”

Jedna od budućih mama se intersovala i za Bojaninu ishranu nakon porođaja.
Trudila sam se da jedem što zdraviju hranu. U USA su mi davali sve što se ovde ne preporučuje, poput graška. Tražila sam sok od narandže, pa mi je bilo čudno što se isti kod nas izbegava. Generalno, bitno mi je bilo da ne bude hrana koja sadrži alergene, naročito prvih šest nedelja.  Ja i sada izbegavam nešto što je jako teško, poput peciva. Smatram da nije potrebno, da nema hranljivu vrednost. Ne držim se striktno, ali se trudim da u mojoj ishrani preovlađuje kuvano povrće i meso, voće, supe i čorbe, jednostavno domaća hrana, a nikako prerađevine. Želja mi je da bebi ta hrana koja dolazi kroz mleko pomogne u razvoju. Mada, Leoni ništa značajno od namirnica nije smetalo.  Ona je inače dobro dete, retko plače.”

Vršnjačka savetnica za dojenje se nadovezala na Bojanine reči: “Beba se radja sa sterilnim crevima. Kada počnete da dojite kolostrum, i takozvano prelazno mleko, ono poseduje zaštitne bakterije, koje su potrebne da oblože creva detetu kako bi ih kasnije štitile od štetnih materija. Kada detetu dodajete vodu ili adaptirano mleko, Vi spirate tu zaštitu koju stvara humano mleko.”

Bojana je potvrdila Terezine savete: “Verujem da je našem detetu bilo lakše da vari neke namirnice baš zbog isključivog korišćenja majčinog mleka. Tek kada smo počeli da joj uvodimo čvrstu hranu ona je prvi put dobila zatvor od dva dana. Nikakvih problema nismo pre toga imali sa crevima, a ja to prepisujem našoj upornosti da joj omogućimo humano mleko.”

Trudnice su podržale Bojanu u njenoj borbi za sve buduće mame koje izaberu dojenje, a ona ih je na kraju gostovanja ohrabrila:
Najteže je prvih dana, zato verovatno mnoge mame tada i odustanu, ali meni to jednostavno nije bila opcija. Kad razmišljam o opciji, prvi dan je razmišljanje, drugi dan već mogućnost, a peti realizacija. Priznaću da smo u kući imali adaptirano mleko čisto ako se desi da odjednom nemam svog,pa  da u tom slučaju ne budem u panici. Verujte, i kad su se pojavile ragade i bolovi, ja sam samo razmišljala da to tako mora, a kad se mora, nije teško. Ako nema medicinskih razloga, onda nije opcija da se odustane. Samo upornost. Čak nisam imala nikakvu proceduru za dojenje, sve je bilo spontano, prateći pre svega svoj instikt, onaj koji je nama majkama urođen.”

Naša gošća je dosta vremena odvojila za radionicu, i pre nego što je krenula na sledeći podoj, obratila se učesnicama iste:
Želim svima svu srecu i nadam se da će svaka imati dobro dete, ne mnogo zahtevno. Ne odustajte od dojenja! Sigurna sam da će sve biti baš kako želite i da ćete biti ponosne na svoju odluku!”

Bojana Barović je na našoj radionici „Kako do uspešnog dojenja?“  podelila svoje iskustvo. Ni jedno pitanje se nije ticalo njenog posla, osim onog roditeljskog, za čiji angažman jednu majku blagosilja samo njena porodica. Slušajući nju, po ko zna koji put zaključujemo da u životu je možda najlakše da odustanemo, ali ako znamo šta nam se na tržištu hrane nudi, ako smo svesni da smo preživeli bombardovanje čije posledice i mi i naša deca tek treba da osetimo, u momentu kada se odlučuješ da dojiš svoje dete, nije bitno kakvog si materijalnog statusa, stambenog pitanja, okolnostima u kojima ti se dete rađa. Bitna je tvoja odluka da daš sve od sebe. Bitna je i okolina da to sa odobrenjem prihvati i glas javnih ličnosti da podrže prave životne vrednosti, jer njihov odzvanja i nosi jasnu poruku. Ona se danas bori za tebe, sutra, zajedno sa tobom, za neku drugu!
Možda je lako biti izuzetan kada te mediji zbog posla kojim se baviš  takvim predstave, ali biti izuzetan da se boriš za svaku dojilju, i kad te okolina u potpunosti ne prihvata, može samo ona, koja, poput Bojane, to radi iz najiskrenijeg poriva, onog neprikosnovenog, sa nadljudskim moćima, majčinskog.

Dečiji sajt

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

error: