Moja priča o dojenju počinje februara 2014. godine i trajala je punih godinu dana… Već tada znala sam da će dobiti nastavak bar još jednom… ali nisam ni slutila da može biti ovako dirljiv i poseban…
foto: blogs.babycenter.com
U decembru prošle godine postala sam mama po drugi put… Iako sam priželjkivala blizance želja mi se nije ispunila i naša ćerkica dobila je brata… Na svet je dosao jedan pufnasti, umiljati, plavooki dečak… Oporavak posle drugog carskog reza bio je munjevit kao i prvog puta, ali problem sa nadolaženjem mleka pojavio se i sada… Upaljene dojke, bolovi u istim, povišena temperatura, ne prospavane noći nisu me omele u mojoj želji da istrajem i uspem uspešno da dojim svog dečaka bar godinu dana kao i njegovu seku…
Prvih desetak dana bilo je najteže… Ogromna količina mleka, a on nejak da izvuče sve rezultirala je upalama, povišenom temperaturom i užasnim bolovima … Nna drugoj strani imali smo drugara starijeg od nas čitavih 20 dana, a koji nije imao dovoljno majčinog mleka… Mislili smo da je snažniji i jači od nas, pa smo ga pozvali u pomoć ne bi li povukao jače i spasio me upale…
Kažu da prvih dana bebe osete svoju mamu po mirisu… To je bilo jedino čega sam se u tom momentu pribojavala… Odbiće me jer sam za njega tada još uvek bila stranac… Ali ne, desilo se ono nešto neočekivano… Dok je on sa uživanjem sikio i izvlačio mleko iz moje tada upaljene dojke u meni se rodilo neko potpuno novo osećanje. Imala sam osećaj da su me oni leptirići iz stomaka, koje pominjemo kada se zaljubimo, napali svuda…
Tako malo, bezbrižno, mirišljavo stvorenje pokušavalo je mene da spasi; a ustvari spašavao je sebe od dohrane, kao da je već tako mali znao o svim blagodetima majčinog mleka… Tako spokojno je sikio, kao da ga je držala njegova mama, a ja kao da sam u rukama držala svog dečaka… I tako je krenula naša tako posebna priča…
Nailazila sam na oduševljenja ljudi, kao i na osude kada bi čuli našu priču, ali to nas nije sprečilo da trajemo i dalje… 4 meseca uspešno dojim moja dva dečaka!!! I isto toliko vremena se dva puta mesečno radujem, svaki put kada odu u savetovalište i kada nam doktorke kažu da obojica svakog meseca napreduju više od očekivanog.
Verovatno ću se tako duplo radovati i prvim zubićima, prvoj reči, prvim koracima… Nisam uspela da istrajem da dojim samo mog, već i svog “drugog” decaka… Jednom sam biološka majka, a drugom majka po mleku… I tu titulu sa ponosom nosim…