Uspeli smo i dojimo uspešno evo već 10 i po meseci.. Na dva sata i noću i danju doduše, ali nije mi teško, čudo je kako se organizam brzo navikne pa više i ne osećam umor..

Na početku beše teško.. Dohrana odmah data u porodilistu iako je bejbi frendli uveden par dana pre mog porođaja.. Niko od babica i sestara mi nije dao odgovore na pitanja tipa kako da dojim bebu, imam li mleka i sl.. Kući nije bilo bolje, svekrva, baba i muž su samo šetali oko mene sa pitanjem :”Da nije gladan?” i rečenicom “On je gladan, idem da skuvam dohranu”.. A ja sam tako želela da ga dojim.. Bradavice su me bolele, jer nije umeo lepo da uhvati dojku.. Mleko se nakupljalo, grudi bolele i bila sam na korak od mastitisa.. On je pio dohranu a ja gorela od temperature..

Onda mi je došla patronažna sestra koja mi je masirala grudi i izvlačila mleko.. Ujutru i uveče.. Uspostavili smo dojenje nekako, i tada sam se razbolela.. Opet iste priče “loše ti je mleko, ne vredi probala si, nemoj da rizikuješ, daj dohranu”..

Tada sam se javila Vama, a onda čitala celu noć po sajtu šta i kako.. Sutradan sam odlučila da ću ga isključivo dojiti do prve kontrole..

Dojila sam ga na svaki plač, grudi su mi bile sve opuštenije, a on vukao sve bolje i bolje.. Bol je prestajala i polako je dojenje prelazilo u uživanje..

Na prvoj kontroli je dobio 1300 g, a na drugoj 1000g.. Više se reč dohrana nije spomenula

Vama hvala puno sto postojite i što se tako predano i posvećeno bavite dojenjem.. Nema lepšeg osećaja od dojenja svog malog čeda u naručju.. Takav osećaj ljubavi i bliskosti ne može se opisati.

Hvala Vam i Bog Vas blagoslovio