Draga Tereza,
Ja se nisam učlanila samo zato što nikada nisam tražila od Vas pomoć lično, dovoljni su mi bili tekstovi sa sajta kako bih rešila probleme i nedoumice ali sam Vam svejedno zahvalna do neba što ste tu i što se borite.
* *
Na današnji dan bih samo da iskažem zahvalnost.
Moje dete danas ima punih 9 meseci, ali sam danas zahvalna na tome što uspešno dojim čitavih 9 meseci. Kada se Čarna rodila, tih 9 meseci mi je delovalo kao duuugačak period i samo sam želela da ne ostanem bez mleka ili da ona prestane da sisa pre nego što napuni 9. Danas sam srećna i ponosna, znajući da mali broj žena ima tu sreću.

Zahvalna sam pre svega svojoj majci, uz čiju nesebičnu pomoć i ljubav u prvim danima po izlasku iz porodilišta ne bih uopšte ni počela da dojim. Ili bi početak bio zaista užasan, bolan, sve samo ne lep kakav jeste bio. A ona sa nas troje dece nije bila te sreće. Pre 30, pa ni pre 20 godina, uopšte se nije znalo toliko o dojenju, pa je morala da prekine posle samo 3 meseca iz straha da su joj deca gladna.

Danas se zna toliko, a opet neće svako da podeli sa vama to znanje. Tu dolazimo do druge žene kojoj sam zahvalna, a to je Tereza Kiš Miljković, savetnica za dojenje. O njoj sam čula na časovima joge, iz usputnog razgovora sa drugim budućim mamama. I baš kao što sam ja čula za nju, tako želim da čuju i druge žene. Da nisam od Tereze saznala šta su to skokovi u razvoju i kako se odražavaju na dojenje, verovatno bih prestala da dojim u samom startu.

Strašno je kada su vam dojke odjednom prazne, koliko sinoć su bile pune, beba je nervozna, stalno plače, i jedino što vam je u glavi je da je gladna, a da vi ostajete bez mleka. Taj strah ne mogu da opišem, a zna ga svaka majka. To je onaj momenat kada se posegne za adaptiranim, iz straha, iz najbolje namere, a zapravo se time podriva sav trud koji smo do tad uložile.

Jer ako sam nešto naučila od Tereze, to je onda da SVAKA MAJKA IMA NAJBOLJE MLEKO ZA SVOJE DETE I DA GA IMA DOVOLJNO. Takođe sam kod nje pročitala sto puta, a onda i iz iskustva videla da dojenje ide iz glave. Kada je majka rešena da doji i sigurna u sebe, kada ima za to i podršku okoline, samo treba da se opusti i neće biti nikakvih problema. Pod podrškom okoline mislim pre svega na informisanost ukućana.

Mi smo svi bili zabrinuti kad je Čarna prošla kroz prvi skok u razvoju i kad je delovalo da je gladna, a da ja nemam dovoljno mleka. Tada smo joj dali adaptirano. Ali ja sam te noći istraživala, čitala Terezine tekstove i rešila da osim te flašice koju je dobila više ne okusi adaptirano nikada. Ukućanima sam objasnila šta su skokovi u razvoju i tražila sam da me podrže. Da mi veruju da je mleka dosta, da nije slabo, da je sve u redu. I tu sam zahvalna beskrajno i svom suprugu koji je verovao od samog početka da znam šta radim. Čak i kad sam u samu sebe sumnjala, on je verovao. I to znači mnogo. To znači razliku između samo 3 meseca i 9 meseci, to znači razliku između dojiti i ne dojiti.

I zato mame i buduće mame, čitajte na superbeba.com sve o dojenju, ako imate problema – pitajte Terezu na fb. Iskoristite njenu volju i želju da vam pomogne, jer malo je onih koji će vam dati pravi savet. A svima vam želim da dojite dugo, koliko god da želite (ja planiram do godinu dana), jer svaka beba zaslužuje najbolje, a nema boljeg od majčinog mleka.

Ljubim vas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.