Ma koliko da je većina žena glasna kada se radi o tome da trebamo da volimo svoje telo onakvo kakvo je, kada se radi o kilaži sve žene su zbog pritiska javnosti uvek u maloj “svađi” sa svojom kilažom, a čak i kada je kilaža kako treba opet nepotrebno nalazimo sebi mane. Većina žena se najčešće bori sa manjim ili većim viškom, a sve u želji da budu što bliže idealima koji nam se plasiraju putem medija. Ono o čemu se manje razmišlja je koliko su te slike u stvari iskrivljena stvarnost koja je daleko od realnosti.

Savršenstvo koje nam se plasira putem medija ne postoji. Procenat žena koje izgledaju kao one sa naslovnica je jako mali i najčešće se radi o tinejdžerkama koje još uvek nisu ni došle do toga da se mogu nazvati ženama.

Da li, na koji način i kako dojenje utiče na sam fizički izgled jedne prosečne žene pisaću malo niže u tekstu. U međuvremenu evo i još jedne aktuelne teme kada se radi o dojenju i izgledu, a to je izgled dojki i koliki i kakav uticaj dojenje ima na njih. Zašto posebna tema o njima? Jednostavno zato jer se prečesto pominje kako mlade žene ne žele dojiti da im se dojke ne bi obesile, rastegle, deformisale itd, izaberite sami naziv koji ste do sada čule ili pročitale.

Da li dojenje uništava izgled dojki?

Dojenje je kao uostalom i trudnoća, poseban period u životu svake žene, ono je pokrenuto i održava se hormonima. Na dojenje ne treba gledati kao na zasebnu funkciju koja je odvojena od ostalih, naše telo je jedna velika celina, jedna savršena mašina koja tačno zna u kom pravcu treba da ide. Samim tim dojenje je prirodan nastavak trudnoće. Za njega se telo žene sprema još od perioda kada je majka bila fetus koji još nije ni rođen. Već tada su se u njenom telu stvorili zametci žlezda koje će kasnije u pubertetu početi da se naglo razvijaju. Da, to je vreme kada devojčicama rastu dojke. To je jedna od važnih faza rasta i razvoja kada pod uticajem hormona dolazi do formiranja izgleda i građe dojki. Na taj izgled najviše utiče genetika. Većina žena ima manje više sličnu količinu mlečnih žlezda, dok se količina masnog tkiva razlikuje od žene do žene, a baš ta količina masnog tkiva utiče na veličinu dojki. Jako je važno znati ovaj podatak jer od toga najčešće zavisi i kasniji proces menjanja spoljnog izgleda dojki jer žene kod kojih dolazi do velikih oscilacija u težini najčešće imaju opuštenije dojke. Ovo ne znači da su mršavice povlašćene, ne. Mršave žene često lako gube masno tkivo iz dojki takođe, zato su njihove dojke najčešće manje u odnosu na žene koje imaju sklonost da lakše zadržavaju masno tkivo.

U toku trudnoće dojke najčešće prolaze kroz prirodnu promenu gde se sa spoljne strane vidi promena u boji areole (tamnog dela kože oko bradavice) ali se oseća i promena u veličini dojki. Opet kako kod koje žene povećanje dojki za vreme trudnoće je manje ili više vidljivo. Promena veličine se javlja iz razloga povećanja žlezdanog tkiva u dojkama koje se spremaju za svoju funkciju a to je stvaranje mleka.

Nedostaje slika poslednje faze, kada se prestane sa dojenjem

U fazi laktacije, tj sve dok budu stvarale mleko za bebu, izgled i veličina dojki će varirati u zavisnosti od količine melka u njima. U prvim nedeljama promene u izgledu su značajne, dojke su pred podoj najčešće jako pune, tvrde i bolne na ddir ali je stanje nakon podoja mnogo lakše. Dete izvuče mleko iz žlezdi, dojke budu mekše, prijatnije na dodir, bola nema. Proces stvaranja mleka je konstantan i mleko se stvara bez prestanka. Nakon prvih nekoliko nedelja stvaranje mleka se polako ustaljuje, prilagođava potrebama deteta, i dojke više nisu toliko napete kao pre.

Po prestanku dojenja, usled nedostatka stimulacije za stvaranje novog mleka, mlečne žlezde polako zaustavljaju stvaranje mleka. Od tog momenta može se reći da su dojke prošle ceo svoj ciklus i ostaju u stanju mirovanja do nove trudnoće kada će ponovo proći kroz ceo proces pripreme za stvaranje mleka u trudnoći, početne prepunjenosti nakon porođaja (koja je najčešće mnogo blaža posle prve bebe) i ponovnog zaustavljanja nakon prestanka dojenja.

Da li će i koliko dojke da se promene nakon trudnoće? Da, naravno da hoće. Bez obzira da li dojite ili ne dojite one će proći kroz ceo svoj žuvotni ciklus, proći će i kroz pubertet i kroz promenu u trudnoći, započeće stvaranje mleka nakon porođaja… a da li ćete i koliko dojiti nakon porođaja… na to utiče mnogo faktora o kojima nema potrebe ovde pisati. Suština je da će i dojke žene koja doji dete nekoliko dana i one koja doji nekoliko meseci ili godina, jednako proći sve ove faze. Kako će dojke izgledati nakon prestanka laktacije (stvaranja mleka) zavisi od genetike, statusa hormona, kilaže u trudnoći, kilaže nakon trudnoće kao i spoljnih uticaja koji se vezuju za upotrebu cigareta, alkohola, način ishrane, vežbanje i sl.

Da li možete uticati na to kako će vaše dojke izgledati nakon trudnoće i dojenja? Da naravno. Uvek možete uticati na spoljne faktore koji će posledično imati uticaj i na unutrašnji rad hormona. Vodite računa o zdravim stilovima života kako bi vaše telo bilo u što boljoj formi. Vodite računa o svojoj koži i to naravno zdravom ishranom, izbegavajte cigarete i alkohol itd. Diskutabilno je da li nošenje grudnjaka (brushaltera) može da pomogne ili ne ali svakako ako imate dojke koje su veće, odnosno teže, dobar adekvatan, kvalitetan brushalter može da smanji istezanje kože.

Da se vratimo na kilažu. Da li dojenje ima uticaj na vašu kilažu ili ne?

Diskutabilno je naravno. Kao što je pomenuto dojenje se odvija pod uticajem hormona, a hormoni imaju dosta veze i sa stvaranjem masnih zaliha u našem telu. Kod nekoga dojenje utiče na to da se masne naslage lakše nakupljaju, dok kod drugih rade tako da se i pored unosa veće količine kalorija nego pre, jednostavno sve samo od sebe topi.

Poznato je da telo na stvaranje mleka troši oko 500 kalorija na dan. Jedan od razloga zašto žene dobijaju na kilaži u trudnoći je baš i taj kako bi u prvim mesecima imale dovoljno zalihe da mogu nesmetano da doje bez obzira na svoj unos hrane, tj da li je adekvatan ili je ispod onoga što telu majke treba.

Ukoliko žena nakon porođaja ne vodi računa o svojoj ishrani, a tu se misli na obe krajnosti, tj preteran unos hrane zbog zablude da će više hrane uticati na stvaranje više mleka, ili ako se slabo hrani jer ne stiže da brine o sebi, obe ove stvari će dodatno opteretiti telo.

Niti će preterivanje u količini unete hrane stvarati više mleka niti će određene namirnice uticati na proces stvaranja mleka. Mleko se stvara pod uticajem stimulacije hormona a na nju utiču redovni, neometani podoji. Svako preterivanje u ishrani samo će poremetiti prirodan tok i vrlo lako dolazi do nagomilavanja nepotrebnih kilograma koji utiču i na izgled tela i na da se ne lažemo na samopouzdanje žene ali i na njeno zdravstveno stanje.

Nasuprot tome, loša ishrana, koje je neredovna, jednolična, najčešće zasnovana na slatkišima, brzoj hrani itd. dovodi do slabljenja zdravstvenog stanja majke, povećanja stresa, zdravstvenih problema, poremećaja u radu hormona itd i može uticati smanjenje količine mleka. Telo koje je duži vremenski period pod stresom može da smanji stvaranje mleka.

Dojenje samo po sebi NEMA uticaj ni na to kako će dojke izgledati ni kako će izgledati telo žene u smislu njene kilaže.

Da, dojenje može da pomogne da žena vrati kilažu nakon trudnoće jer ono sagoreva pomenutih 500 kalorija na dan ALI dojenje će imati taj uticaj samo ako žena vodi zdrav život koji podrazumeva zdravu, redovnu, raznovrsnu, i umerenu ishranu. Ne mislim nikako na bilo koju dijetu! Ukoliko se tome doda i adekvatna fizička aktivnost koja mora biti redovna, onda je uspeh zagarantovan. Ne samo uspeh u smislu boljeg fizičkog izgleda već onaj pravi najvažniji a to je zdrava žena koja će biti i fizički i emoconalno stabilnija, zadovoljnija i sigurnija u sebe. Zar nam treba više?

Tereza Kiš vaša savetnica za dojenje urednica sajta Superbeba.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.