Tekst bih šaljivo nazvala “Ne doji ko ima mleka, već onaj ko je uporan” 🙂

Podeliću sa vama svoje iskustvo kao majka koja je kroz dojenje dvoje dece prošla, po slobodnoj proceni, gotovo dve muke koje može da prođe žena koja doji. Prva trudnoća – najveći strah i najveća želja bilo mi je dojenje. Moja mama nije dojila, nisu ni sestre, nije ni dosta poznanica i prijateljica, “slabo mleko ili nisu imale mleka”. Znajuci sve prednosti dojenja deteta, bacam se na literaturu, iščitavam sve moguće i nemoguće tekstove, učlanjujem u grupe, pratim, pamtim, zapisujem. I mogu vam reći da upravo toj edukaciji o dojenju mogu da zahvalim što sam u istom i uspela.

Edukacija je, dakle, ključ za uspešno dojenje. Tražite, čitajte, pitajte – ali ne bilo koga! Slusajte savete onih koje se u dojenje razumeju (savetnice za dojenje) i onih koje su u dojenju uspele. Manite se baba, svekrva, komšinica, kojima je mleko bilo slabo. Čim to čujete ne slusajte dalje!

Elem, rodila se moja ćerka, bradavice ravne, to me najviše i plašilo, da li će i kako uspeti da uhvati dojku. U teoriji znam da je moguće, da “samo” treba pravilno da uhvati dojku. U praksi, dobijam ragade, krvari, boli, sestre u porodilištu ne predlažu, više naređuju da mi neko kupi silikonske bradavice jer beba ne sme ovako da doji. Ubediše me da je to jedini način da dojim, i stavljam silikone.

Kada dojenje boli šta treba raditi, a šta ne? – ragade

Bradavice više ne bole, ragade zarastoše, ajd da probamo bez šeširića – beba ni da pogleda, lizne, zgrozi se i okrene glavu. Pomirim se sa sudbinom da cu dojiti samo preko šesirica i tako i bi -15 meseci je sisala, napredovala mnogo iznad proseka, bila pravi mali “Mišelinko”. Dakle – što se silikonskih bradavica tiče – moje iskustvo je da se može prilično uspešno dojiti i sa njima, samo što je komplikovanije, treba to stalno prati, otkuvavati, pakovati… no dobro, beba je sikila i napredovala, ja bila srećna.

Veštačke (silikonske) bradavice i dojenje

Prošli smo nekoliko štrajkova – hoću samo desnu siku, pa hoću samo levu, trajalo po nekoliko dana i prošlo. Davala onu koju je htela, po noći onu s kojom je bila u svađi, preko dana je izmlazala i odjednom prođe.

Sa njenih 12 meseci ostala sam ponovo u drugom stanju, dr reče da smem dojiti ali da će verovatno i sama odbiti jer mleko menja ukus. Tako je i bilo, sa 15 meseci višse nije htela da siki, nudila sam je, ona kaže ne. Spakujem “opremu”, do sledeće upotrebe.

Druga trudnoca – sad mi više nije želja samo da dojim već da dojim bez šeširica. Čitam, moguće je i sa ravnim bradavicama, odlučujem da ću dati sve od sebe da uspem. Rodio se sin, mali gospodin, napravio ragade posle prvog podoja, ali ne odustajem. Vadim siku, čekam da jaaako otvori usta, opet stavljam, i tako hiljadu puta dok dojenje ne bude bez boli. Sestre u porodilištu znaju da mi je drugo dete, ne bave se preterano sa mnom, samo po koja dobaci kako bi bilo dobro da mi se donesu silikonske bradavice itd. Više ih ni ne slušam, klimnem glavom da, da, naglasim da mu se ne daje dohrana i to je to. Pitaju se samo da li ja uopšte imam mleka, kad mi je bebac na sisi, a bio je i pre pola sata. Kazem imam, i nastavljam borbu za pravilan hvat. Savladasmo ga posle tri-četiri dana, ragade zarastoše, bebac sisa, sve je divno (osim jedne upale dojke.

Dođe tako njegov četvrti mesec i on odluči da će od sad da siki samo dok spava. Nudim ga, plače, vrišti, znam da je gladan, ali dojku neće. Dan, dva, deset. Padam u očaj, nudim flašicu, moje mleko, adaptirano, vodu, ma ni da povuče. Još više se gospodin naljuti kad ga flašicom ponudim. Šta da radim, nekako ga moram hraniti, puštam ga da zaspi pa mu “uvaljujem siku”.

Ne udaljavamo se previše od kuće i kreveta jer čim krene da se uspavljuje jurimo kući da bi zaspao i sikio. Noćna mora. Samo onaj ko je prošao kroz štrajk dojenja, zna koliko je to stresno i frustrirajuće. I koliko utiče na kvalitet života svih ukućana. Bili kod pedijatra – opisujem problem, pregleda ga, kaže sve je u redu, prosto “nije mlečni tip, dajte mu kašice, ne mora ni sisati više, sad već ima 5 meseci, krenite sa kupovnim kašicama, bolje su od domaćih, kontrolisane itd. Jasno mi je da prica besmislice i da nam ne može pomoći, ali srećna sam što je bar nema nikakav zdravstveni problem.

Prodje tako paklenih skoro dva meseca za koja je napredovao 250g, ja srećna što nije izgubio na kilaži, s obzirom na to koliko je malo sisao. Razmišljala sam da je bolje i 250g na mom mleku nego 1250g na adaptiranom. I mislim da sam bila u pravu. Kako je prošlo? Pa, kako je i došlo, odjednom i bez poznatog razloga.

Unervozio se dok smo bili u poseti prijateljima, pa me drugarica pitala sto ga ne ponudim da sisa, možda je gladan. Mislim u sebi, e moja ti, ne ide to kod nas tako, ali odlazim u sobu i nudim ga sikom, a on počinje da sisa. Gleda me i sisa! Ne žmuri, ne spava, budan je i sisa. Osećaj vam ne mogu opisati. Htela sam da prođe jos koji budan podoj pa da obradujem i muža lepim vestima, tako je i bilo. Danas ima skoro 15 meseci i obožava da sisa, vuče me za majicu i skida gde stigne.

Savet kako preživeti – verujte da će proći, možda već sutra. Budite uporne, nudite dok spava, dajte špricom kad je budan, samo ne odustajte jer će proći. Znajte da radite najbolje za svoje dete i slušajte samo savete ljudi koji su kompetentni da govore o dojenju, ali i svoj zdrav razum. 
Anonimno

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.