Ovaj tekst nije napisan da ohrabri majke da koriste flašicu već da ih edukuje kako da je koriste ako je to neophodno, a da ne ugroze nastavak dojenja. Pre svega se odnosi na privremenu upotrebu flašice.

Opšte poznata stvar je da se dojenje i hranjenje deteta na flašicu ne mogu uspešno kombinovati bez ugrožavanja nastavka dojenja. Da, tačno je da ima dece koja uspešno koriste i jedno i drugo, mesecima, ali oni su više izuzetak nego pravilo. Najveći procenat dece, po uvođenju flašice, sasvim polako, maltene neprimetno, počinje da se odbija od dojke. Za početak podoji se neprimetno skraćuju, manje su efikasni, to dovodi do manjka stimulacije, do opadanja količine mleka, a samim tim i sve češćeg plakanja i traženja više dodatka na flašicu.

Kada pričamo o tome da li i koliko flašica ugrožava podoje bitan je i podatak o starosti deteta u momentu uvođenja flašice. Najlakše odbijaju dojku dok su još sasvim mali, dok se uče kako da dođu do hrane (u prvih 3 meseca). Što su stariji, pogotovo posle trećeg, četvrtog meseca, procenat koji će se odbiti od dojke se polako smanjuje. To ne znači da je tada sigurno da se ona uvodi, bez rizika da će dete prestati da sisa. Zna se desiti da dete koje je uspešno sisalo prvih 6 meseci, sa uvođenjem čvrste hrane (kašica) i nuđenjem flašice sa vodom, krene da se jako brzo odbija od dojenja. Baš zato se savetuje da se dodatna voda koja se počinje davati u tom uzrastu, nudi šoljicom, čašom ili šoljom sa kljunom (piskom) a ne flašicom.

Ne rizikujte sa uvođenjem flašice bez potrebe, a ako postoji opravdan razlog za zabrinutost, vezano za napredovanje deteta, u bilo kom uzrastu, tada se prvo rešavaju eventualni problemi sa dojenjem pa se, kao poslednja mera, uvodi flašica.

U prvim nedeljama, ako postoji potreba da se detetu dodaje određena količina mleka, a u zavisnosti naravno od starosti deteta, količine mleka koje treba dodavati i vremenskog perioda potrebnog za davanje tog dodatka, postoje razni alternativni načini hranjenja bebe. Imate na raspolaganju:

  • korišćenje sonde (u bolničkom okruženju)
  • korišćenje šprica
  • korišćenje kašičice
  • korišćenje silikonske čaše namenjene baš za hranjenje novorođenčadi
  • korišćenje sistema za relaktaciju
  • hranjenje preko prsta (koristi se tanka sonda kroz koju dete dobija mleko koje je ili u špricu, ili u flašici ili u nekoj adektavnoj posudici)
  • i na kraju korišćenje flašice

Hranjenje bebe preko sonde

Hranjenje špricom

Hranjenje kašičicom

Hranjenje kašičicom

Hranjenje silikonskom čašicom

Hranjenje preko prsta

Najčešće se jako brzo posegne za flašicom, ne razmišlja se o posledicama prekidanja dojenja zbog njene upotrebe. U potpunosti razumem strah svake majke da joj je dete gladno, da ga muči dojenjem, da ga izgladnjuje… To su misli koje svaka majka nakon porođaja ima, ali to što majci prolazi kroz glavu ne mora biti i istina. Zato potražite stručnu podršku kako bi znali da li je sve u redu.

Pri izboru dodatka, tu mislim na mleko koje će se dodavati detetu uz podoje, mora se naravno na prvom mestu dati prednost dodacima majčinog izdojenog mleka pa ako njega nema a potrebno je dodavati tek tada se koristi adaptirano mleko i to kontrolisana količina. Detalje o tome kada, koliko, zašto i kako ga davati možete dobiti od stručne osobe.

Zašto je flašica problem za uspostavljanje dojenja i njegov nastavak?

Kako bi bolje razumele zašto je flašica problematična i zašto se bebe tako lako na nju naviknu i odbijaju dojku, potrebno je da se pre svega upoznate sa tim kako dojenje funkcioniše, tj konkretno kako izgleda jedan tipičan podoj. 

Bez obzira na uzrast deteta, podoji najčešće izgledaju, po tehnici, jednako. Ono što se razlikuje je dužina trajanja podoja. U početku podoji znaju da traju 5-45 minuta. Kasnije, najčešće oko trećeg meseca starosti deteta, ono se izvešti u sisanju i podoji znaju biti mnogo kraći ali jednako efikasni. Dešava se da dete sisa kratko ali da mu to bude više nego dovoljno da nema potrebu da sisa po 3-4 sata. Ne radi se tu samo o veštivi neć i o tome da su redovnim neometanim, pravilnim podojima, uspeli da ojačaju mišiće vilice i jezika tako da je dolazak do mleka jako lak. Sisanje je fizički zahtevan posao koji se uči, jednako kao što i mi odrasli ako želimo da ojačamo mišiće moramo da vežbamo. Potrebno nam je vreme da savladamo određene vežbe, pokrete… Vremenom ta ista vežba postaje mnogo lakša, brže i sigurnije se izvodi. Isto je i sa podojima. Zato i prelazak sa flašice na dojku nije jednostavan ali je moguć.

Da se vratimo na to kako izgleda podoj:

Sam početak podoja, počinje još pre nego što beba uzme dojku u usta. Ona oseća maminu kožu, blizunu, toplotu tela, miris mleka na bradavici. Sve to pokreće detetovu potrebu i instinkt da potraži bradavicu, da široko otvori usta i da se namesti za podoj. U isto vreme bebina blizina, a pogotovo bebina usta na dojci i početak podoja, podstiču kod majke rad hormona oksitocina. Hormon oksitocin je zaslužan za pokretanje mleka u dojkama. Nije odgovoran za stvaranje mleka, za to je zaslužan prolaktin. Oksitocin utiče na grčenje malenih mišića koji se nalaze u dojci oko mlečnih žlezda. Oni se zgrče i na taj način guraju mleko naglo vani kroz mlečne kanaliće i bradavicu kako bi došlo do deteta.

Nazvaćemo tu fazu faza jedan.

Sve majke koje su dojile ili doje znaju za taj momenat, to je momenat kada osetite bockanje u dojkama, a mleko krene da prska, kada dete ubrzano sisa i guta, kada se bori da postigne da unese u svoj stomačić mleko koje naglo izlazi iz dojke. Često majke, pogotovo dece stare svega par nedelja, kažu da su im bebe halapljive jer brzo sisaju, gutaju, zagrcnu se, unesu dosta vazduha podojem… Ne nisu halapljive, to je samo reakcija na nalet mleka.  Vremenom će se taj nalet mleka smanjiti, ublažiti, a i dete će znati da ga savlada.

Srećom ovaj refleks traje kratko na početku podoja, on pomogne bebi da utoli žeđ i deo gladi, da se smiri, da bude strpljiva i spremna za narednu fazu podoja, onu dužu i jako jako važnu. To je druga faza podoja koja izgleda skroz drugačije.

U drugoj fazi dete će sisati mnogo smirenije. Zahvaljujući naletu mleka na početku podoja, sada može da sisa smireno. Tada podoj ima sledeći ritam: dete povuče nekoliko puta, proguta mleko, pa pravi pauzicu…. Dok traje ta pauza dete čeka stvaranje nove količine mleka. Zatim povuče par puta da uzvuče to mleko, proguta ga, pa ponovo pravi pauzu i čeka novo mleko. Ovaj ritam zna da potraje. To je momenat kada majke misle da dete spava da ne sisa, da ga treba štipati, podsticati… i nažalost dešava se i da se podoj tada prekine, od strane majke, jer misli da dete ne sisa.

Nemojte prekidati podoj, pogotovo u prvim nedeljama, sve DOK IMA GUTANJA. Prekinite naravno podoj u kom dete ne guta, kada samo drži dojku u ustima, kada nema jačeg povlačenja, već samo neznatno mrdanje usta pokretom koji liči na sisanje. Kada dete spava i ne guta tu je kraj podoja, nežno ga prekinite, podignite dete da podrigne i spustite ga da spava. Ali ako dete drži zatvorene oči, sisa i guta sa pauzama, NE prekidajte. To je momenat kada i dalje sisa i odlično stimuliše stvaranje novog mleka.

Podoj traje dok dete ne oseti da je sito i samo ga prekida. U prvim nedeljama najčešće se uspava kada je sito, a kasnije ostaje budno ali izbaci dojku i ne želi nastaviti dalje.

A kako najčešće izgleda hranjenje bebe flašicom?

Potpuno drugačije. U zavisnosti od uzrasta deteta, dete se ili drži na rukama i hrani ili mu se drži flašica dok leži. U zavisnosti od veličine rupice na cucli, ali i mleka koje se daje, tj od njegove “gustine”, zavisi i brzina kojom će dete dobijati mleko. Kada sam pomenula “gustinu” (namerno pod navodnicima) misli se na viskoznost mleka, na to koliko lako i brzo izlazi iz flašice. Poznato je da je majčino mleko dosta “ređe” i zahteva manju rupicu na cucli od adaptiranog koje u zavisnosti od proizvođača može biti tečnije ili gušće, pa da lakše ili sporije izlazi. To najbolje znaju majke koje eksperimentišu sa raznim proizvođačima pa primete po tome koliko brzo dete pije mleko iz iste flašice u zavisnosti od proizvođača mleka. Neko mleko ide mnogo lakše i brže van, a neko dosta sporije, u zavisnosti od proizvođača.

Ono što se najčešće dešava, kada se upoedi podoj i davanje mleka na flašicu, hranjenje na flašicu najčešće traje mnogo kraće nego podoji, pogotovo u prvim nedeljama, dete dobija po hranjenju veću količinu mleka nego što je dobije podojem i naravno ritam dolaska do hrane je potpuno drugačiji. Dete vuče i guta maltene bez prestanka. Kod podoja dete određuje količinu po hranjenju, najčešće ima više hranjenja od deteta koje je na flašici, a kod hranjenja na flašicu najčešće roditelj određuje koliko će dete popiti. Često sam viđala da se detetu na silu gura da završi sve iz flašice, radi se sve samo da popije napravljeno. Ako ne popije odmah, dodaje mu se malo kasnije.

Dete nema neki veći izbor jer je u položaju u kom mu je flašica u ustima, mleko izlazi lako i dešava se da se dete prejede. Zbog toga deca na adaptiranom mleku dobijaju više na kilaži i kasnije imaju veću stopu pojave oboljenja vezanih za gojaznost poput dijabetesa, problema sa kardiovaskularnim sistemom itd.

Kako onda pomiriti ova dva načina hranjenja? Kako dodavati mleko flašicom, a da se ne poremeti dojenje?

Na prvom mestu ako dete i dalje sisa onda obavezno dobija podoj pre davanja dodatka. A ako ne koristite ni jedan od alternativnih načina davanja dodatka, pomenutih na početku teksta, onda koristite flašicu. U tom slučaju budite oprezni i nakon podoja krenite kako je opisano u Fazi dva u narednom tekstu. Faze jedan i dva se koriste zajedno samo kada je dete isključlvo na flašici, tj ako dobija ceo obrok na njoj, bez obzira da li se radi samo o povremenom davanju flašice jer je majka odsutna ili je dete samo na flašici a planira se prelazak na dojku. Pročitajte detalje u narednom tekstu:

Kako koristiti flašicu, a ne ugroziti dojenje? deo 2

Tereza Kiš
vaša savetnica za dojenje
urednica sajta Superbeba

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.