Draga Tereza,  

Dugo sam se premišljala, da li da napišem svoju priču o dojenju, ali pošto smatram da će možda nekom pomoći odlučih se napisati.

Kao i većina trudnica išla sam na pripremni kurs za porođaj. Između ostalog bila je i tema dojenje. Moj veliki strah da li ću ja moći da dojim. Rečeno mi je da postoji jako mali broj žena koje iz zdravstvenih razloga ne mogu da doje i da ja sigurno mogu dojiti. Strah je ostao i dalje prisutan, a i moram priznati velika neinformisanost sa moje strane!

I tako došao je porođaj, beba se nije okrenula i morala sam, na moju veliku žalost, na carski. Posto živim u Nemačkoj ovde je normalno odmah dobiti bebu, ako je kod carskog spinalna anestezija u pitanju. I tako sam ja srela moje malo čudo odmah po izlasku iz sale. Babice su mi je stavile na prvi podoj i kreće naša priča o dojenju.

Dali su mi i neki papir da pratim kad i na kojoj strani beba sisa, ali mi nažalost nisu rekli da trebam da joj dajem obe dojke po podoju. Ja kao štreberka pišem, dojim, ali beba nekako stalno nezadovoljna čini mi se. Kako koja smena babice dođe kaže mi nešto drugo.

Ja skroz zbunjena stalno zapitkujem da provere da li moja beba uopšte jede, jer ja nisam sigurna da meni mleko ide.

Pri svemu tome umirem od bolova, jer je beba napravila ragade koje krvare. Kažu mi sve je to ok to samo na početku boli. Ja plačem, ali dojim. Pri svemu tome svakodnevno dolazi savetnica za dojenje koja je usmerena na ženu pored mene, koja uopšte ne želi da doji, a mene samo pogleda i kaže sve je super. Dolazi i taj dan kad trebamo kući i ustanovljavaju da je beba kalirala 30g više od onih dozvoljenih 10% i moramo ostati još jednu noć u bolnici. Dolazi pedijatar i plaši me sa tim da je beba gladna i da je možda bila hipoglikemična, a to može ostaviti posledice na mozgu. Hitno je moram dohranjivati. Ja plačem ne želim i ne želim flašicu. Konačno dolazi savetnica za dojenje ni slučajno flašica nego sistem za relaktaciju i pumpa.

Objasniše mi sve, ja dojim, dohranjujem, pumpam do beskraja. Sutradan izlazimo kući i ja se poradovala kako će mi moja babica pomoći. Ona tek pojma nije imala! Mislim šta da kažem kada je odokativnom metodom proveravala kvalitet mleka!!! Meni mleko curi na sve strane, a ona kaže ne znam kada će mleko nadoći. Mleka je bilo više nego sad, ali na žalost moja beka nije imala snage da siki!

Izbezumljena i iscrpljena od dojenja i sistema za relaktaciju obraćam se bratovoj ženi, koja me odmah uputila na Terezu. I tako ja srećem ženu za koju sam rekla da ću joj spomenik za života podići. Slušajući Terezu i njene savete izbacili smo dohranu i samo sikimo na opštu sreću svih nas (bebe, mame i tate). Moja beba nije od onih koje mesečno dobijaju kilogram, ali kako Tereza kaže beba sisa koliko hoće, piški redovno i napreduje, to je bitno!

Uz pravu podršku stručnu, a i moralnu kod kuće, sve je moguće! Ja ću večno biti zahvalna Terezi, bratovoj ženi, svom predivnom suprugu i naravno mojoj upornoj bebici! 

Željka Kamanj