Evo i moje priče.
Porodila sam se 2018. godine u Oktobru i dobila sam dečaka. Dojenje sam počela kući jer u porodilištu ti samo donesu na par minuta bebu. Kući smo imali poteškoće da počnemo, ali kako je počeo da sisa evo 25. ovog meseca ulazi u drugu godinu i sisa još.
Zbog dojenja sam dolazila do osuđivanja koje je počelo već sa njegovih 6 meseci. Kako treba da prekinem, od svekve do još ponekih. Bila sam besna i sad kad mi kaze neko nešto protiv dojenja, iznerviram se.
Drage mame, svedite dojenje na koliko možete i uklapajte sa sa vrtićem ili poslom.
Mnogo to znači deci.
Zasto?! Moje dete je bilo u grupi sa decom bolesnom, nije se razboleo. I kada bi malo, nosic bi curio i to bi prošlo bez lekova. Doktorica mi je pričala, a koja ima ćerkicu 2.5 godine, da je doji i dalje. Kaže mi da je dete zdravije dok sisa. I neka sisa dok god samo ne odbije.
Uskladiti se sve može, zašto detetu prekinuti ono što proizvedeš za njega, pa zdravije je naše mleko nego iz tetrapaka. Nastavkom dojenja i žene su zdravije, akonastave da doje. A i vaša deca će biti jača, zdravija…
Nisam odustala od dojenja, pustiću da sam odluči dokle hoće.
Mara