Pokušaću da sa vama podelim svoje znanje na temu dojenja. Znam koliko su informacije na ovu temu šture i baš zato ih treba deliti sa drugima.
Da bi se pravilno krenulo najpre da vam predstavim njeno velčanstvo dojku:
Anatomija dojke
1 Grudni koš
2 Grudni mišić
3 Mlečne žlezde – alveoli
4 Bradavica
5 Areola
6 Mlečni kanali – duktule
7 Masno tkivo
8 Koža
Dojke
Vaše grudi su se promenile u trudnoći a na njihov konačni izgled najviše će uticati vaša genetika, starost i činjenice da li ste prošle kroz trudnoću ili ne. Dojenje samo po sebi ne utiče bitno na promenu izgleda dojki.
U trudnoći se dojke povećaju jer se povećava količina mlečnih žlezda u njima radi nastupajućeg dojenja deteta, a nakon porođaja kada počne da se stvara veća količina mleka one još više rastu. Taj process ne može ozbeći ni jedna žena jer se radi o prirodnom procesu sazrevanja dojki. Znači dojke ne menja činjenica da li žena doji ili ne već sam čin prolaska kroz trudnoću utiče na promene u izgledu i strukturi dojki. Priroda je ženama poklonila grudi za hranjenje bebe pa ih za to treba i iskoristiti kako bi njihov životni vek bio u potpunosti upotrebljen za ono za šta su namenjene.
Detaljnije o razvoju dojki
Razvoj dojki počinje u pubertetu, kada grudi počnu da rastu, razvijaju se i dobijaju oblik. U pubertetu se pod uticajem hormona estrogena razvijaju mlečni kanali, s prvim ovulacijama i menstruacijama (hormon progesteron) počinje razvoj mlečnih žlezda. U toku trudnoće se grudi jako promene i razvoj mlečnih žlezda se završi. I žene koje nisu rađale imaju već izgrađene mlečne žlezde, i iz literature i prakse poznajemo čak primere, kada su majke dojile svoju usvojenu decu iako nisu nikada rodile. Mada je to dojenje veoma retko i isključivo žene koje nisu rađale obično ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potrebe bebe.
Dojka je sastavljena:
- iz tkiva žlezde koje stvara i transportuje mleko (mlečni grozdovi i kanali)
- vezivnog tkiva koje podupire dojku
- krvnih žila i krvi koje hrane tkivo žlezde s materijama koje su potrebne za nastanak majčinog mleka
- limfe koja odstranjujeje odpatke
- nerava i nervnih završetaka uz bradavicu i areolu koji obezbeđuju osetljivost dojki na dodir i stimulišu nastajanje hormona koji aktiviraju refleks otpuštanja u toku proizvodnje mleka kada beba ritmično sisa.
- masnog tkiva koje deluje kao zaštita od povreda
Građu dojke, dakle, ne čine mlečni sinusi i ona ne podseća na strukturu drveta već govorimo o cevastom tkivu žlezde i strukturi grozdova žlezda u kojima direktno nastaje mleko.
Povećanje dojki u toku trudnoće i dojenja pokazuje da mlečne žlezde postaju funkcionalne. Zbog toga se dojke u prvom mesecu posle porođaja mogu jako povećati.
[wp_ad_camp_1]
Alveole (udubljenja) su grozdaste grupe žlezdanog tkiva u kojem se sintetizuje mleko iz krvi. Alveolne ćelije izlučuju mleko. Okružene su mrežom povezanih mioepitelnih (krvnih) ćelija koje pod uticajem hormona oksitocina prouzrokuju grčenje alveola u toku refleksa izlaska mleka. Tada mleko “pojuri” u duktule i mlečne kanale.
Duktule su cevčice koje se rastežu iz grozdova alveola. Nekada se mislilo da se svaka duktula prazni u sve veće kanale koji su se zvali mlečni kanali. Novija istraživanja su dokazala da manji kanali ne stvaraju strukturu drveta i postepeno prelaze u sve veće, već su veći mlečni kanali izvedeni direktno iz grozdova ćelija (Hartmann 2002).
Prečnik mlečnog kanala na izlazu iz mlečnog grozda je jednak prečniku kanala odmah ispred prelaza iz bradavice napolje, ispod areole. Jos uvek važi tvrdnja da beba efektivnije posisa više mleka ako je ustima prisisana daleko u dojku. Zašto do toga dolazi još nije detaljno ispitano.
Svaka mlečna žlezda oblikuje režanj, deo dojke, koji je sastavljen iz jedne veće, glavne grane grozdova mlečnih ćelija i mlečnog kanala, koji se završava na bradavičnoj rupici. Do nedavno smo verovali da je u dojki 15 do 25 rupica, ali zadnja ispitivanja su pokazala da većina žena u dojkama ima od 7 do 10 rupica (Kent, 2002).
Prethodne, sada već zastarele šeme građe dojke, urađene su na osnovu crteža iz 1840, kada se pokušalo ubrizgati vruć vosak u dojke laktirajućih trupala i rupice, kanali i mlečni grozdovi su izgledali slično kao cvet brokolija. Buket alveola se slio uredno u manje kanale, koji su se opet udružili u veće kanale, koji su se naduvali u mlečne sinuse odmah ispred bradavice i onda su se jako suzili i zavrsili bradavičnu rupicu. Današnje ultrazvučno ispitivanje, dojke opisuje kao neuređene režnjeve tkiva, sličnije korenu drveta i sa mnogo manjim, međusobno isprepletanim mlečnim kanalima.
[wp_ad_camp_1]
Na površini bradavice je sedam do deset rupica, gde su izvodi mlečnih kanala. Na površini bradavice i areole je glatko mišićno tkivo koje se stimulacijom grči i prouzrokuje da bradavice postanu još čvršće i ispupčenije. Bradavica je uvek spremna da se savršeno prilagodi bebinom nepcu, jeziku i desnima u toku dojenja. Funkcija tamnijeg dela areole oko bradavice je lakše „ciljanje“ centra dojke i bradavice, jer beba odmah posle porođaja slabije vidi.
Na areoli su takodje Montgomerijeve žlezde, male lojnice, koje proizvode masni premaz i popravljaju vrednost pH kože u tom delu, što sprečava rast bakterija na tom području (Williams 1992). U toku trudnoće se Montgomerijeve žlezde povećaju i liče na mitisere.
Umivanje bradavica sapunom je potpuno nepotrebno, ako je koža na tom delu potpuno zdrava. Upotreba sapuna ili trljanje bradavica (za učvršćenje u toku trudnoće) je pogrešna, jer se time odstranjuje zaštitni sloj, koji na koži naprave Montgomerijeve žlezde. Za održavanje osnovne higijene je dovoljno jednom dnevno tuširanje ili umivanje toplom vodom.
Ovoliko za početak. Idemo dalje 🙂
Tereza Kiš
savetnica za dojenje
urednica sajta www.superbeba.com
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
