Izvor:vijesti.cg.yu
Vaše dete je presporo, laže, mokri u krevet, grize nokte – vreme je da delujete. Da biste rešili probleme ili poremećaje u ponašanju, najbolji način je, savetuje dečja psihološkinja Gerlinde Ortner, terapija bajkama. Kroz čarolije iz priča, igrajući se, deca se bave svojim problemima i aktivno rade na svom ponašanju.
Deca se od malih nogu susreću sa raznim strahovima i problemima, a dosta roditelja ne zna kako da se uhvatiti u koštac sa tim. Iz neznanja, mnogi često deluju suprotno psihičkim potrebama svog deteta, a ponekad pokazuju i premalo razumevanja. Mnogim je roditeljima takođe teško motivisati dete na odgovarajući način.
Da bi ispravno motivisali dete, zahtevi koje roditelji postavljaju detetu trebalo bi da budu i prilagođeni detetovim mogućnostima i sposobnostima.
Upravo su bajke vrlo pogodne za prevladavanje mentalnih barijera između roditelja i odraslih. Bajke na decu ostavljaju snažan utisak, a deca se, prema iskustvu, poistovećuju sa junacima priča te s oduševljenjem preuzimaju ponuđene ideje i predloge za rešenje problema. Kroz priče i igru deca se bave svojim problemima i aktivno rade na svom ponašanju, objašnjava Gerlinde Ortner, autorka knjige “Bajke koje pomažu deci” .
Knjiga stavlja naglasak i na uvažavanje deteta. Treba imati na umu da razvoj deteta nije jednoličan i da treba delovati prema tome. Tako su deca u prelaznim razdobljima kada stiču nova znanja pod velikim duševnim i telesnim opterećenjem.
Najvažnija krizna razdoblja su osmi mesec života kada dete doživljava prvo razlikovanje poznatog od nepoznatog, koje mu izaziva nesigurnost. Treća godina života pak razdoblje je prkosa, kada dete spoznaje vlastito ja i prelazi sa spontanog mišljenja u sadašnjosti na ciljano mišljenje u budućnosti. U šestoj godini nastupa prva telesna promena i dete kreće u školu. Dete je tada plašljivije, lošije spava, lakše oboleva i postaje razdražljivije i neurednije. Pubertet je takođe još jedno izrazito krizno razdoblje, u kojem nastupa neslaganje sa samim sobom, okolinom, dete se oseća usamljeno i neshvaćeno.
U svakom od tih razdoblja događaju se specifične situacije i problemi. Deca od tri do sedam godina tako mogu da imaju strašne snove, ne žele da idu na spavanje, mogu da budu neuredna ili ne žele da jedu. Kroz prilagođene bajke i igru dete uči da menja svoje ponašanje, a roditelj uči kako da se postavi i motiviše svoje dete.
Ako, recimo, vaše dete ne želi da ide da spava, pre nego što počne da se buni, recite mu, odnosno ponudite nešto vredno ili privlačno. Pokažite mu razumevanje i recite da vam je lepo ujutro da pričate sa njim kada je naspavano. Poljubite ga pre spavanja i recite da ćete ga nagraditi i nekoliko minuta sedeti pored njega.
Starija deca dosta vremena znaju da provode ispred televizora. Da bi odvratili svoju decu od neprestanog gledanja programa i filmova, buljenja u televizijski program, roditelji moraju da im ponude neku zanimljivu alternativu. Ako mu ograničite vreme gledanja televizije, ono će to doživeti kao kaznu i televizija će mu postati još zanimljivija.
Pričajte sa njim zašto baš voli određene emisije i što mu se u njima sviđa. Nagradite ga zbog izbora određenih emisija. Napravite zajedno listu aktivnosti za slobodno vreme. Navedite ga na nove zamisli. Tek nakon što nađete neka druga zanimljiva rešenja dogovorite se koliko dnevno sme da gleda televiziju.
Potstičite decu da kroz crtanje izražavaju svoje osećaje. Razgovarajte zatim o tom crtežu i moći ćete da saznate detetove misli i osećaje, i stavove koje ono do tada nije iskazalo.
