LAJMSKA BOLEST je infektivno oboljenje čiji je uzročnik bakterija borelija burgdorferi.
Zaražavanje ljudi nastaje ubodom krpelja roda Ixodes koji su prenosioci ove bakterije, a kako nam stiže lepo vreme i češći boravak u prirodi, izloženost krpeljima i infekciji raste. Infekcija najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi.
Šta treba znati o krpeljima?
Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju životinja i čoveka. Istovremeno, oni su i prenosioci uzročnika zaraznih bolesti, među kojima je i lajmska bolest. Ukoliko su zaraženi uzročnikom ove bolesti, u toku hranjenja mogu da prenesu infekciju na čoveka.
[wp_ad_camp_1]
Za prenos borelije burgdorferi potrebno je samo oko 24 časa. Važno je znati da nisu svi krpelji zaraženi i da svaki ubod krpelja ne znači obavezno i nastanak infekcije. Prema podacima istraživanja i praćenja zaraženosti krpelja na području Beograda, procenat zaraženih krpelja u poslednjih nekoliko godina je oko 25%. Ovi paraziti se nalaze u prirodi na zelenim površinama koje im omogućavaju dovoljno vlažnosti i senovitosti.
To su područja obrasla visokom travom, šibljem, žbunovitim rastinjem, zatim šume, livade, ali i neuređena dvorišta i parkovske površine. Krpelji borave na vlatima trave, granama i listovima zelenog rastinja do visine 1 metra. Najaktivniji su u periodu hranjenja, koji na našima prostorima traje od početka proleća do kasne jeseni.
Njihova pojačana aktivnost i intenzivniji boravak ljudi u prirodi sa početkom lepog i toplog vremena doprinose naglom povećanju broja osoba sa ubodom krpelja. Iz tih razloga najveći broj osoba sa ubodom registrujemo u maju i junu, a najveći procenat obolelih u početnom stadijumu bolesti u junu.
UPUTSTVO za odstranjivanje krpelja iz kože ubodene osobe:
Sprečavanje infekcije – Važno je da se krpelj što pre izvadi iz kože, u toku prvih 24 časa posle uboda. Ako je u koži ostala rilica krpelja i nju treba odstraniti zbog mogućnosti nastanka sekundarne infekcije.
Pre odstranjivanja krpelja – Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin i dr.
Odstranjivanje krpelja iz kože – Može se obaviti u svakoj zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.) Obaviti hvatanjem rilice pincetom što bliže koži, bez pritiska na trbuh krpelja, gnječenja ili kidanja. Mesto uboda, posle odstranjivanja krpelja, dezinfikovati.
Nadzor nad osobama koje su imale ubod krpelja – Sprovodi se u trajanju 3 meseca. Kontrolne preglede obavljati jednom mesečno – ordinirajući lekar ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.
Prepoznavanje i otkrivanje lajmske bolesti – Početak rane faze lajmske bolesti karakteriše pojava crvenila na koži – erythema migrans na mestu uboda krpelja, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije. U ovoj fazi se obavezno javiti lekaru i preduzeti lečenje.
Ukoliko su simptomi i znaci posle uboda krpelja nejasni– Obavezno se obratiti lekaru ili Savetovalištu za lajmsku bolest – Gradski zavod za javno zdravlje, Ulica Despota Stefana 54a, Beograd, tel: 2078-677 i 3235-610.
Kriterijumi za postavljanje dijagnoze – Epidemiološki podatak o ubodu krpelja i/ili boravak u endemskom području (zelene površine sa zaraženim krpeljima), klinička slika i mikrobiološki nalaz
Laboratorijska dijagnostika – Serološki testovi ( IFA, ELISA, Western blot) za dokazivanje antitela na boreliju burgdorferi u krvi, likvoru i sinovijalnoj tečnosti su samo pomoćna dijagnostička metoda.
Krajnju identifikaciju uraditi u Referentnoj ustanovi – Gradski zavod za javno zdravlje, Savetovalište za lajmsku bolest, tel: 2078-677 i 3235-610.
Karakteristike oboljenja nakon uboda krpelja – simptomi
Kada krpelj zaražen boreliom burgdorferi ubode čoveka, prvi znaci bolesti se javljaju posle prvog dana ili do mesec dana. Na mestu uboda krpelja javlja se makula (bubuljica) i crvenilo koje se širi u prečniku od 1 do 15cm od centra ka periferiji u vidu koncentričnih krugova, a na dodir je toplo, bezbolno i u ravni kože. To je siguran znak početne faze bolesti (I stadijum).
Istovremeno se može javiti i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Lokalne limfne žlezde mogu takodje da budu uvećane i bolne. Ako se u početnoj fazi bolesti ne pristupi lečenju posle 6 do 8 nedelja i više, može doći do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa (II stadijum).
Ukoliko se ne počne sa lečenjem lajmske bolesti u II stadijumu, posle deset meseci ili više godina, može da dodje do trajnog oštećenja zdravlja, invalidnosti i smanjenja radne sposobnosti (III stadijum).
Za kraj, nekoliko saveta:
1. Obavezno pregledati telo i odeću nakon boravka u prirodi.
2. Svi krpelji nisu zaraženi uzročnikom lajmske bolesti.
3. Zaražena osoba ne prenosi infekciju na zdravu.
4. Lajmska bolest se leči ukoliko se otkrije na vreme!
Izvor: www.zdravlje.org.rs
